На данашњи дан „родио“ се динар! „МИЛАНДОР“ УВЕДЕН ДА ОКОНЧА МОНЕТАРНИ ХАОС Новац за Србију се потом „ПРОИЗВОДИО“ У ЊУЈОРКУ И ФРАНЦУСКОЈ

Први помен „српских динара“ налази се у архивским документима крајем 1214. године, у време Стефана Првовенчаног, према веб-сајту Народне банке Србије. 

Међутим, истраживања указују на краља Радослава (1227–1234) као првог српског владара који је ковао свој новац.
 

До пада Деспотовине 1459. године, новац су ковали скоро сви српски владари широм територије средњовековне Србије, у ковницама новца у близини рудника сребра, као што су Брсково, Рудник, Ново Брдо, Сребрница, Трепча и други. Овај новац, назван динар, био је један од најважнијих симбола независности и државности српске државе у средњем веку.

Највиши врхунац производње динара постигао је краљ, а затим и цар Душан (1331–1355), када је српска држава по новчаној производњи надмашила суседне земље тог времена.
 

Након губитка независности, у оптицају је било много различитих страних валута све до средине 19. века. Током турске доминације, ковнице турског новца радиле су на територији данашње Србије - у Новом Брду, Кучајни и Београду. Назив последње врсте турског сребрног новца, пара, присутан је и данас као назив стотог дела српског динара.

До 1873. године у Кнежевини Србији коришћено је чак 43 различите стране валуте. Монетарна криза решена је иницијативом кнеза Милана Обреновића, који је увео конвертибилни динар и златнике од 10 и 20 динара, познате као миландор.
Чак и после Првог светског рата, у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, у оптицају је било неколико валута - српски динар, аустроугарска круна, бугарски лев и црногорски перпер.

Народна банка Србије, основана 1884. године, штампала је први папирни новац у земљи - новчаницу од 100 динара са златном подлогом, чија тренутна вредност, према неким проценама, може достићи 15.000 евра. Првобитно, новац за Србију се производио у Њујорку и Француској, док су се кованице производиле у Лондону и Паризу, све до оснивања Завода за производњу новчаница и кованог новца 1929. године.

Прва штампана новчаница била је од 10 динара
 

Прва штампана новчаница била је од 10 динара, по узору на новчанице из 1926. године, са приказом Споменика слободе, аутора Ђорђа Јовановића, која се сада налази у згради Народне банке Србије у улици Краља Петра. Папир за новчанице, до Другог светског рата, долазио је из Француске и Енглеске, а касније је производња премештена у Словенију.

Сребрне кованице је тада производила приватна ковница новца Бошковић а.д., док је државна ковница новца изграђена у оквиру Института 1937. године, са сопственом електраном, бунарима за воду и интерном школом за запослене. Током свог постојања, институт је радио непрекидно, осим у Другом светском рату, када је коришћен за потребе немачке војске.

Хиперинфлација
Највећи број новчаница штампан је између фебруара 1992. и децембра 1993. године, у периоду хиперинфлације, када је инфлација у земљи износила чак 34 милиона процената месечно, а издато је 100 новчаница различитих номиналних вредности. Током инфлације, доходак по глави становника опао је за више од 50%, док су грађани чекали у редовима за храну и користили црно тржиште за размену безвредног новца, пише Блиц.
 

Хиперинфлацију је 1994. године зауставио професор Драгослав Аврамовић, гувернер Народне банке Југославије, прогласивши динар конвертибилним и везавши га за немачку марку у односу 1:1.
 

Када је Савезна Република Југославија постала Државна заједница Србија и Црна Гора 2003. године, српски динар је замењен југословенским динаром. Портрети важних личности и културних споменика приказани су на савременим новчаницама и кованицама, док Народна банка Србије и даље регулише издавање, деноминацију и повлачење новца из оптицаја, извештава Сербијан тајмс.