ДАНАС СУ ВЕЛИКИ СВЕТИТЕЉИ СПЦ обележава Светог цара Уроша, Јоаникија Девичког и пророка Авакума ЕВО ШТА НИКАКО НИЈЕ ДОБРО РАДИТИ

Свети Стефан Урош Пети Немањић био је последњи цар Србије и последњи владар из лозе Немањића, пошто није имао својих директних потомака.

Стефан Урош је син цара Душана Силног, једног од највећих српских владара. 

Урош је владао од 1355. до 1371. године, а епитет "нејаки" у народу је добио зато што се за његово време распало тадашње велико српско царство. Урош за време своје владавине није успео да Србију заштити ни од спољних непријатеља, ни од унутрашњих немира.

Највећи противник био му је Симеон Немањић, полубрат Душана Силног који је чак прогласио независност у половини царства којим је владао, упркос томе што су Уроша на државном Сабору 1557. године подржали челници Српске православне цркве и властела. 

Још за време своје владавине, Урош је добио савладара Вукашина Мрњавчевића. Пошто Урош није имао потомке, престо је касније требало да наследи Вукашинов син Марко Мрњавчевић. 

Урош Нејаки умро је под неразјашњеним околностима 2. или 4. децембра. Српска православна црква прихватила је верзију по којој га је у лову, када се сагнуо да попије воду из реке, убио лично Вукашин, који је пошто-пото желео да преузме престо. 

СПЦ је Уроша Нејаког прогласила за свеца и мученика тек два века после његове смрти. Расправе око тога да ли је Урош заслужио да добије титулу свеца или не трају и данас, а главни аргумент критичара је да се после његове владавине Србија распала на много малих деспотовина. 

Као што за живота није стекао довољно поштовања, Урош ни после смрти није имао углед који је достојан једног цара. Његове мошти најпре су лежале у манастиру Светог Уроша у Неродимљу. Потом је српски монах Христифор 11. маја 1705 Урошеве мошти пренео у манстир Јазак. После су из Јазака Урошеве мошти пренесене у Врдник, па у Крушедол, па су опет враћене у Јазак. 

За време Другог светског рата, из страха да ће усташе уништити посмртне остатке последњег српског цара, мошти Уроша Нејаког кришом су пренесене у Саборну цркву у Београду, где и данас почивају.

Свети Јоаникије Девички

Јоаникије Девички био је Србин који је рођен у првој половини 14. века у побожној породици у Метохији и који је рано напустио дом да би постао испосник у једној пећини изнад манастира Црна река. 

Око њега се убрзо сакупило монашко братство, а Јоаникије је уживао и велики углед међу обичним светом. Али у потрази за усамљеним местом где ће моћи да се преда вери, он одлази у Дреницу. На месту званом Девич, у једној шупљој букви, уредио је себи станиште и ту остао да живи.

Мештани са целог западног Косова долазили су да чују његове мудре речи или да умоле исцељење. 

Кад је за Јоаникијеву исцелитељску моћ сазнао деспот Ђурађ Бранковић, довео му је своју тешко болесну ћерку. А у знак захвалности за њено излечење подигао је у Девичу цркву посвећену Ваведењу, а затим и цео манастир. 

У овом манастиру је Јоаникије Девички доживео дубоку старост где је и умро 1430. године, а његове мошти се налазе у Девичу. 

За време Првог светског рата аустроугарски војници, по наређењу једног мађарског официра, покушали су да развале Јоаникијеву гробницу, али у томе нису успели

Почетком Другог светског рата Албанци су запалили манастир Девич, а игумана Дамаскина Бошковића убили. Али већ 1947. године монахиња Параскева је с једном искушеницом, доцније монахињом Теклом, обновила манастир. 

Манастир Девич оскрнавила је и ОВК рајем јуна 1999. године након повлачења југословенских снага безбедности са КиМ и доласка француских снага Кфора. Нажалост, манастир је опљачкан, разбијена је плоча на ћивоту Светог Јоаникија, а иконе су оскрнавили припадници ОВК. Марта 2004. манастир је спаљен у присуству војника Кфора. 

Гробница Јоаникија Девичког је отворена и оскрнављена, а касније је делимично обновљена и од 2012. чува је полиција. 

Пророк Авакум 

Овај светац је прорекао опустошење Јерусалима. Једнога дана Авакакум је носио ручак радницима на њиви, кад му се од‌једном појавио анђео Господњи и обратио му се - Однеси ручак који имаш у Вавилон Данилу, у јаму лавовску. 

Тада га је анђео узео за косу и пренео га у Вавилон, код јаме коју му је назначио, у коју је Данило био бачен по наређењу цара Кира. Он је био кажњен јер се није поклонио идолима. 

“Даниле, Даниле, прими ручак што ти га посла Бог“, викну Авакум. Данило је прихватио ручак и појео га. 

После тога је анђео поново узео Авакума и пренесе у Јудеју, назад на њиву. Још је Авакум пророковао о ослобођењу Јерусалима и времену Христовом. Упокојио се у дубокој старости и сахрањен у месту Кела. Мошти су му откривене у време Теодосија Великог. 

Telegraf.rs