ЈЕДИНСТВЕНА ПОНУДА НА ДУНАВУ Србија добија своју ривијеру ЕВО ШТА ТО ЗНАЧИ ЗА ТУРИЗАМ
Источна Србија је регион изузетне природне лепоте, богатог културног наслеђа и археолошких налазишта, али туристичка понуда овог краја наше земље и даље је ограничена на неколико појединачних локалитета и потребно је објединити је како би туризам могао да постане значајна привредна грана.
Због тога је ових дана покренут процес оснивања Дестинацијске менаџмент организације (ДМО) Ђердапска ривијера, савременог модела управљања туризмом на простору Источне Србије, казао је за Biznis.rs директор Асоцијације туристичке индустрије Србије (АТИС) Дејан Веселинов.
Тим поводом је протеклог викенда одржан иницијални састанак којем су присуствовали представници Министарства туризма и омладине, Туристичке организације Србије, ГИЗ-а, Дунавског центра за компетенцију, као и представници институција задужених за заштиту и управљање културно-историјским наслеђем на подручју Националног парка и УНЕСЦО Геопарка Ђердап, као и представници локалних туристичких организација и хотелске привреде из општина Голубац, Мајданпек и Кладово.
“Концепт Ђердапске ривијере обједињује изузетне природне вредности Националног парка Ђердап, богато културно и историјско наслеђе Голубачке тврђаве и археолошког локалитета Лепенски Вир, као и друге туристичке садржаје дуж Дунава. Кроз ефикасније управљање и заједнички наступ свих релевантних актера, Ђердапска ривијера има потенцијал да постане снажан регионални бренд и важан развојни мотор овог дела Србије”, објаснио је Веселинов.
Овај правац развоја у потпуности је усклађен са Нацртом Стратегије развоја туризма Србије до 2030. године, која подстиче формирање ДМО модела и снажно повезивање јавног и приватног сектора у циљу унапређења конкурентности туристичких дестинација.
Веселинов каже да је састанак организовала Асоцијација туристичке индустрије Србије (АТИС), која у овом процесу учествује као независан глас туристичке привреде Србије, са мисијом да унапреди координацију између јавног и приватног сектора, оснажи стандарде у туризму и подржи развој модерних, тржишно одрживих дестинацијских модела.
“Последњих година је на Дунаву и у источној Србији значајно унапређена туристичка понуда кроз развој инфраструктуре, унапређење квалитета услуга и стварање нових туристичких производа – од крузинг туризма и интерпретације наслеђа, до активног и винског туризма. Тиме је овај простор препознат као једно од најперспективнијих подручја за даљи развој туризма у Србији”, истиче директор АТИС-а.
Говорећи о на нашем тржишту не тако познатој дестинацијској менаџмент организацији, Веселинов каже да се тај појам појавио због тога што туристичке дестинације којих је све више попримају облик интегралних туристичких производа, конкуренција је све јача, а посетиоци којих је све више и чији су захтеви све специфичнији постају мера за компарацију и конкурентност дестинација.
“Управљати дестинацијом, односно планирати, организовати, контролисати и водити и имати визију за будућност је улога дестинацијске менаџмент организације. То је визија, начин за прикупљање додатних финасијских средстава, утицај на државне институције, као и смањење трошкова пословања свих који учествују у креирању интегралног туристичког производа”, каже он.
Источна Србија је један од најређе насељених делова земље у којем традиционално доминирају сектори рударства, енергетике и пољопривреде. Дунав као навећа европска река нуди велики туристички потенцијал, а захваљујући развоју саобраћајне инфраструктуре и изградње Дунавског коридора стичу се услови да се овај крај брже туристички развија.
Последњих година прави туристички бум доживео је Голубац, након темељне реконструкције Голубачке тврђаве, која за четири године бележи око 600.000 посета, али и захваљујући верском туризму који сваке године доводи на десетине хиљада верника у оближњи манастир Тумане.
