РАД ПОСЛЕ 65. ГОДИНЕ У СРБИЈИ БИЋЕ НАГРАЂИВАН? Пензионери ће моћи да бирају између две опције ЕВО КАКО ЋЕ ТО ИЗГЛЕДАТИ
До 2041. године сваки четврти грађанин Србије биће старији од 65 година, а старење становништва диктира и измене пензијског система, који је у Србији за сада стабилан и дугорочно одржив, изјавио је Никола Алтипармарков из Фискалног савета Србије.
А да би тако и остало, Алтипармарков предлаже као једну од мера и увођење бонуса за одлазак у пензију после 65, као што се уводе пенали за превремено пензионисање. Он је додао да је анализа, урађена у складу са стандардима ЕУ, показала да Србија има дугорочно одржив и стабилан пензијски систем и да пензионери у будућности могу да очекују повећање реалне куповне моћи.
Стабилан систем
- Анализа је показала да ћемо због реформи које смо успели да спроведемо моћи да одржимо тај однос просечне плате и пензије преко 40 одсто у наредних од 20 до 25 година. Тамо од 2050. године онда тај однос пада, али не драстично, на неких 38-39 одсто - изјавио је Алтипармаков за Јавни сервис.
Према његовим речима, студија је показала да ми тренутно немамо никакве нагомилане проблеме у пензијском систему. Захваљујући добро спровеђеним реформама 2003. па затим 2014. и 2019. године, када је враћена "швајцарска формула" и касније надограђена, обезбеђен је финансијски стабилан пензијски систем, сматра Алтипармаков.
Измене пензијског система диктира и старење становништва, а предвиђа се да ће до 2041. сваки четврти грађанин Србије бити старији од 65 година.
- За разлику од економије, демографија је у великом мери закуцана у наредних три, четири, пет деценија. Управо зато се раде ове врсте анализа, да се види шта демографија доноси пензијском систему и на који начин утиче. Свакако, демографско старење Србије представља финансијски притисак на пензијски систем, али оно што треба знати јесте да Србија у том случају није изузетак - каже Алтипармаков.
У ЈАНУАРУ ЛЕЖУ ПАРЕ ОД ПОВИШИЦЕ
Повећање пензија од 12,2 одсто од 1. децембра ове године најстарији суграђани ће у свом новчанику осетити већ у јануару, када им легне уплата за децембарску пензију. - Повећање пензија од 12,2 одсто управо је у складу с надограђеном "швајцарском формулом", која каже да пензије прате плате 50 одсто, а 50 одсто раст цена. Када буџет то омогућава, као што ће бити случај следеће године, онда пензије могу и 100 одсто да прате раст зарада. Управо зато смо добили то повећање од 12,2 одсто које ће, као што знате, у реалном износу бити осам или девет одсто, будући да је инфлација око три-четири одсто - објаснио је Алтипармарков.
Повећање старосне границе
Он истиче да је једна могућност постепено повећање старосне границе, што неће бити ни драстично, нити преко ноћи.
- Причамо о повећању од једног месеца током једне године у наредним деценијама, не у овој деценији. Друга могућност је да се грађани више ослањају на приватну допунску пензијску штедњу како би се надопунила ова јавна државна пензија - каже Алтипармаков.
Старосна граница за одлазак у пензију за мушкарце у Србији је 65 година, а за жене ће од 1. јануара бити 64 године. Идеја је да се старосни услови изједначе до 2032. и да од тада и мушкарци и жене одлазе у пензију са 65 година.
- Грађани тренутно немају финансијских мотива да одлазе после 65. године у пензију. Више им се исплати, чак и ако хоће да раде, да се пензионишу, па да онда наставе да раде и да примају плату и пензију. Може да се размисли да се грађанима који се пензионишу након 65. године додају такозване актуарске награде. Као што имамо пенале за пензионисање пре 65. године исто тако можемо да уведемо и награде за пензионисање након 65. године, тако да се сваке године пензија додатно повећава за четири или пет одсто. То би била једна стимулација за грађане да дуже раде - рекао је Алтипармаков.
Како је истакао, друга опција је да се у будућим деценијама разматра да се тих 65 година веома постепено повећа на 66 или 67, како то буду радиле друге европске земље, али засад у непосредној будућности то није неопходно.
Две могућности
Економиста Александар Стевановић истиче да што се пензијског система тиче има неколико битних фактора.
- С једне стане имамо улаз у пензијски систем, а то су тренутно запослени, док је све остало што заради Фонд ПИО мизерно. С друге стране имате одређени број пензионера који имају своја права на основу формуле која се користи. С једне стране имате могућност повећања доприноса за ПИО, што гура људе у сиву економију, а с друге имате избор или да пензије не расту брзо као сада, или да се смањи број година током којих пензионери у просеку уживају пензију тако што ће ићи касније у пензију. Ми смо све остале неефикасности система испеглали, осим можда још мало сиву економију. Основна детерминанта је очекивани животни век и због таквог животног стила наши пензионери не живе дуго и то је једини разлог што ми са 65 година за одлазак у пензију имамо пензијски систем који није у минусу - објашњава Стевановић за Бизнис Курир.
ЗАГАРАНТОВАНИ НАЈНИЖИ ИЗНОС ПЕНЗИЈЕ
Право на најнижи износ пензије имају осигураници који остваре право на старосну, превремену старосну или инвалидску пензију уколико им обрачуната пензија буде нижа од законом утврђеног минималног износа. Тренутно, најнижи износ пензије за кориснике из категорије запослених и самосталних делатности износи 27.711,33 динара. С друге стране, за пензионере из категорије пољопривредника гарантовани минимални износ је нижи и износи 21.786,02 динара.
Што се тиче предлога да се уведу бонуси за оне који остану да раде после навршених 65 година или померање старосне границе на 66 или 67 година, Стевановић сматра да су оба усмерена на то да се краће ужива у пензији.
- И један и други предлог је реалан и један и други се воде на то да краће уживате у пензији. Кад уводите бонусе, логика је да се то исплати јер ћете тако краће уживати у пензији. С друге стране, пошто нам фали радне снаге, боље решење је да наши људи раде 67 година, него да увозимо људе који се тешко интегришу у наше друштво - закључује Стевановић.