ЗНАМЕНИТЕ НОВОСАДСКЕ ПОРОДИЦЕ - БЕРИЋ У нове крајеве с племићком титулом
Мали је број лекара којима се Нови Сад, врло је вероватно само двојици, одужио и одао признање тако што је неку од улица назвао њиховим именима. Један од њих је академик, професор универзитета, лекар-гинеколог Берислав Бета Берић, који потиче из старе, угледне породице која је захваљујући Алексију, граничарском поручнику, 1751. добила племство.
Поникла из сијеничког краја, одакле је избегла од Турака, породица се углавном у 18. веку насељава у Бачку - Мол, Чуруг, Сомбор, Сенту... У врло разгранатом породичном стаблу које се развија три века, поред значајних личности на главним, долази се до једнако знаменитих припадника на бочним гранама попут патријараха Георгија Бранковића и Лукијана Богдановића.
По речима историчарке др Гордане Петковић, један од њених истакнутих чланова био је Јован Берић Поповић, први доктор филозофије код Срба, књижевник, преводилац и адвокат, а најситакнутији у Новом Саду је управо Берислав Бета Берић (Београд, 1927– Нови Сад, 1994), који је по позиву шездесетих година дошао у Српску Атину, и наставио рад на пољу медицине чије темеље је формирао у главном граду.
– Деда Бете Берића, Берисав је био свештеник у Чуругу и Сенти – каже проф. др Владимир Сакач, добар познавалац и истраживач историје медицине. – Његова супруга је била Марија Хајдин, док је бака др Берислава Берића по мајци, била Катарина Пекић Пушић. Захваљујући њој купљена је кућа у Пашићевој улици која је и сада у поседу породице Берић.
Дневници сеоба
„Дневници сеоба: записи о новосадским породицама“ , програм Издавачке куће „Прометеј” и историчарке др Гордане Петковић настао у време када је Нови Сад носио титулу Европске престонице културе, претворио се у јединствен пројекат који кроз изложбе и пратеће програме на којима учествују у првом реду потомци и познаници, од заборава чува бројне личности које су оставиле траг у Новом Саду. Проф. др Берислав Берић и његова породица једна је од њих. Програмом посвећеном Берићима, у ком су учествовали проф. др Весна Ђукић Берић, проф. др Владимир Сакач, проф. др Милан Бреберина и ауторка изложбе др Гордана Петковић, завршен је овогодишњи циклус.
Супруга академика Берића, германиста и професор Универзитета у Новом Саду у пензији, др Весна рођ. Ђукић (1935), заслужна што је у поступку реституције кућа враћена породици, додаје да је бака по мајци њеног мужа, Катарина, отворила врата дома у Пашићевој својој прији, протиници, када је побегла из Сенте коју су запосели Мађари. Њих две су заједно живеле у тој кући „на лакат“, а после пријине смрти, Марија је и даље становала у њој.
Отац Берислава Берића, Миленко Браца Берић, био је такође гинеколог. Студирао је у Београду, Берлину и Паризу. Био је један од првих асистената на гинекологији и акушерству на Медицинском факултету у Београду и први шеф гинеколошког одељења.
– Берислав је у Београду завршио студије медицине, специјализацију из гинекологије и акушерства, хабилитирао и докторирао – каже Гордана Петковић. - Одређено време је радио на Онколошком институту у Београду, да би убрзо затим уследила усавршавања у болници у Лозани, клиникама у Женеви, Хајделбергу, Хамбургу, Килу, Штокхолму, као и у Бону. Био је стипендиста Фондације Alexander von Humbolt на Гинеколошкој клиници Медицинског факултета у Килу (1960/1961). Примаријус је од 1973. Био је шеф Одељења за гинекологију и акушерство, потпредседник Института за мајку и дете Нови Београд (1963–1967), директор Гинеколошко-акушерске клинике Нови Сад (1968–1974) и ГАК Медицинског факултета у Шербруку (Канада, 1974–1975). Био је предавач у Националној школи за народно здравље Француске, начелник Одељења за планирање породице ГАК Медицинског факултета у Новом Саду (1975–1980), виши саветник Клинике за гинекологију и опстетрицију Подгорица и начелник Завода за хуману репродукцију ГАК Нови Сад од 1975. до 1992.
Објавио је више од 450 стручних и научних радова и 30 монографија и уџбеника, који су имали више издања у земљи и иностранству. Осим у Српској академији наука и уметности, био је члан и Војвођанске академије наука и уметности и бројним другим стручним удружењима. Бројна су и признања која је током своје блиставе лакарске каријере добио. Држао је предавња по свету не само из гинекологије него и из хумане репродукције коју је највише волео. Након његове смрти у Новом Саду установљен је симпозијум под називом „Академик Берислав Бета Берић“ – дводневни демографски скуп.
Његова супруга Весна Ђукић Берић, која је у својој области оставила значајан траг, потиче из угледне лекарске породице. Мајка Љубица била је стоматолог, а отац Недељко Ђукић (1902-1985) краљев стипендиста и официр, био је врхунски хирург у Краљевини Југославији. Након Другог светског рата у комунистичкој држави доживео велике неугодности, ипак, успео је да настави хируршку каријеру у Војној болници у Петроварадину. Четири деценије након његове смрти у издању „Академске књиге“ изашло је дело о његовој животној и професионалној каријери из пера проф. др Милана Бреберине.
Кћи брачног пара Берић, Андријана, завршила је германистику и професор је немачког језика на Факултету техничких наука у Новом Саду.
Зорица Милосављевић