Једна је купљена у продавници, остале преко Инстаграма ОД 30 КЕРАМИЧКИХ ШОЉА - 5 САДРЖИ ОЛОВО И КАДМИЈУМ Ко проверава тржиште?

Јасминка Ранђеловић из Алтернативе за безбедније хемикалије говорила је за Јуроњуз Србија о томе колико су ове супстанце штетне по организам и ко проверава шта се пласира на српском тржишту и како препознати квалитетне шоље.

Ранђеловић је објаснила да је најпре урађена анкета о навикама и преференцијама, нарочито младих људи.

Пре него што смо кренули у истраживање, ми смо урадили једну анкету о навикама и преференцијама, нарочито младих људи, где уобичајено купују керамичке шоље и из којих разлога. То је прво једна анализа која нас је некако упутила на то где треба да идемо и да узоркујемо за обзиром да желимо да видимо уколико постоје на тржишту, где се она не налазе, како би после изашли са препорукама да се смањи ризик од шоља које нису саглашене са прописима, рекла је она и додала:

"И та анкета нам је показала да најчешће грађани, нарочито млађе доби, купују шоље у продавницама за свакодневну употребу, али и специјализованим радњама, тачније продавницама као што су радње у којима се продају не само шоље, већ генерално производи за домаћинство. Али исто тако и у књижарама. Знате да сада скоро свака књижара има и гифт-програм".

Истакла је да је само једна шоља која није била усаглашена са прописима купљена у радњи.

Само бих разјаснила ових пет позитивних узорака, односно тих пет узорака који су показали да се у њима детектовала миграција кадмијума и олова из шоља, да је тај процес просто миграције и те неусаглашене шоље. Од тих пет, једна шоља је купљена у малопродаји, дакле у продавници, и то је реч о једној сувенирници која продаје оне шоље као сувенир, а остале четири шоље купљене су путем инстаграм налога, и оне припадају и налазе се у једном комплету шоља, додала је.

Она је за Јуроњуз Србија објаснила како се кадмијум нашао у шољама.

Прво да кажемо одакле уопште олово и кадмијум у шољама. Значи, једна мала, нека одређена количина, може да се нађе и у самом основном материјалу у глини, пошто је глина природног порекла. Кадмијум и олово се природно налазе у земљиној кори. Али то су јако мале количине и не налази се у свим местима, већ у зависности од порекла саме глине. Међутим, проблем није ту. Проблем је, пре свега, у бојама. Значи, олово и кадмијум улазе у састав пигмената, у бојама које се користе за бојање и декорисање шоља, објаснила је Јасминка Ранђеловић.

Истакла је да није проблем само толико присуство олова и кадмијума у керамичким шољама.

То није оно што се мери у циљу безбедности једне керамичке шоље. Већ се мери колико у ствари мигрира кадмијум, односно олово, из те шоље у течност. Зато говоримо о миграцији или такозваном ослобађању из шоља у течност. Е сада, ту постоје прописане законом, односно конкретно правилником, о здравственој исправности предмета опште употребе, које су то максимално дозвољене границе миграције. И на основу тих лабораторијских тестирања се одређује да ли нека шоља испуњава или не, казала је она.

Објаснила је да купци не могу да знају да ли је шоља исправна или не.

То је пре свега одговорност произвођача, ако је шоља произведена у Србији конкретно, или увозника у иностранству уколико је шоља произведена у иностранству. Дакле, да, пре него што се стави шоља, то је предмет који спада у предмете опште употребе и подлеже обавезама закона о предметима опште употребе, мора да испуни одређене услове за стављање у промет. Односно, то је такозвана декларација о сагласности. На основу тога мора да уради све те претходне анализе и да за производ може да докаже да је та шоља безбедна, закључила је.