НА САЛАШУ КАТАИ ВРЕМЕ ЈЕ УСПОРИЛО Где деца не уче из књиге, већ из природе

Прва идеја била је једноставна – створити простор за децу. Тако је настао дечји камп, а убрзо и уметнички, за младе сликаре и таленте, потом и еколошки кампови. Из године у годину, програми су се ширили, а крајем деведесетих почела је и изградња објеката, који се још увек планирају и нижу.

Од једне зграде и неколико активности, салаш је временом израстао у комплекс који данас функционише као школа у природи, излетиште и туристичка дестинација, а уједно и једно од омиљених места за одмор на селу.

– Прво смо имали само дечји камп. Прву зграду смо направили 1996, а од 1998. је кренула права лавина и нема краја. Сада радимо у много ширем сектору, али је суштина иста –  рекао је Катаи уз осмех.

На мапи посетилаца скоро да и нема места

Када су почели да пристижу први гости на почетку 2008. године на вишедневне семинаре и обуке, Геза је поставио мапу Европе у Гостинску кућу Катаи, која се налази у непосредној близини куће на обали језера, и замолио госте да ставе чиоду тамо одакле долазе. 
– Критеријум је да чиоду не може ставити гост који није преноћио. Временом, та мапа је почела да изгледа као јеж. Онда се десило да гости из Америке немају где да забоду чиоду. Зато сам купио мапу света, и сада и њу попуњавамо.

На салашу Катаи школске лекције из уџбеника добијају живот у учионици на отвореном. Деца обилазе домаће животиње, раде у башти, уче шта је семе, а шта чаура, како расте грашак и паприка. 

– Оно што уче у школи, овде виде уживо. Не само да чују – него копају, беру, раде. И ја сам слушао о мајчиној душици, видео је на слици, али док је нисам сам убрао, осушио, направио чај, нисам знао да је препознам. И то је разлика, код нас учитељица објашњава, а они одмах виде о чему говори, јер једно је слика у књизи, а друго кад држиш у руци – објашњава домаћин.

Доли и Торнадо звезде салаша

Поред ресторана и амфитеатра, на салашу постоје игралишта и традиционално сеоско двориште са мноштвом домаћих животиња. У договору са домаћинима, могу се организовати разне радионице – јахање коња, вожња трактором, фијакером, као и разноврсне радионице, посета Пекарском музеју у селу, Завичајној кући и Ловачком дому, где могу послушати причу о времену које је претходило данашњем, убрзаном ритму живота. 
Како је наш саговорник поделио, посебна атракција деци су коњи Доли и Торнадо, звезде салаша које ту слободно обитавају и имају важан задатак – да привуку децу природи и животињама.

Током школске године, а нарочито у пролећним месецима, салаш готово свакодневно дочекује групе деце из целе Војводине, најчешће из Новог Сада, Београда и Ваљева. Једнодневни излети пажљиво су осмишљени како би деца провела дан у природи – од јутра до поподнева.

Иза свега стоји породични рад, а у пословима на салашу учествују сви – наш саговорник каже да је тако васпитао и своје троје деце.

– Имам срећу да ми је цела породица вредна, и моја супруга и деца. Када нешто радиш без воље, то умара. Али ако радиш с радошћу – као ја – онда ниси уморан – нагласио је Катаи, који и у осмој деценији живота не посустаје. – Син ме пита увече: „Тата, јеси ли уморан?“ А ја му кажем да нисам. Ја сам неуморан.

Како каже, звали су га и из Дома пензионера на дружење, али се он не осећа старо, нити има времена за то – има посла.

С. Милачић и Д. Андулајевић

Пројекат „Разноликост у срцу – приче локалних удружења и организација општине Мали Иђош“ реализује Дневник Војводина прес, а суфинансиран је из буџета Општине Мали Иђош. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.