СА ОКРУГЛОГ СТОЛА ЦАЖС „ДЕВОЈЧИЦА НЕ ОДУСТАЈЕ“: Саплитање на родним стереотипима
Спорт је више од физичке активности, то је темељ здраве заједнице, основ развоја младих људи, јачање идентитета, како личног тако и националног, спорт је јачање веза међу људима различитих узраста оба пола...
На тим основама саткана је Стратегија развоја спорта у Србији, од 2025. до 2035. године, чији је темељ поставио министар спорта Зоран Гајић. У кругу приоритета на којима Стратегија инсистира, уз питање свих питања које се тиче финансирања, али и изградње спортске инфраструктуре, јесу развијање школског спорта и позиционирање жена у спорту.
Полазећи од питања позиционирања жена, новосадско удружење „Центар за афирмацију жена у спорту“ (ЦАЖС) у фокус поставља питање одустајања девојчица адолесцентске доби (конкретно од 12. до 14. године) од спортских активности. На округлом столу, одговор на то питање потражили су олимпијски шампион и власник престижне одбојкашке школе „СК Волеј“ Васа Мијић, тренер Иване Шпановић, вишеструке европске и светске шампионке, Горан Обрадовић и мастер професор плеса Гордана Орешчанин.
Полазећи од вредновања резултата у друштву, као и њиховог презентовања у медијима девојчице посредно добијају поруку да им у спорту није место. Квалитативна разлика презентовања, у корист мушког дела популације, како у писаним медијима и на порталима, још је уочљивија у присутности у телевизијским преносима спортских догађаја. Усмеравање читалаца на женску сексуалност у илустрованим часописима, уместо на постигнуте резултате, доводе до саплитања на родним стереотипима.
Све су то разлози за повлачење девојчица у врло осетљивом времену одрастања. Значајно мање интересовање публике, што повлачи и умањено интересовања спонзора, у знатној мери одређују дистанцу између жеље и могућности потенцијалних спортисткиња. Организација рада у клубовима, као и однос тренера, такође су чиниоци који девојчице удаљавају од тренинга и физичког вежбања.
Сведоци смо да у клубовима углавном раде аматери, без јасних визија, циљева и конкретних мера, које морају да буду резултат друштвеног консензуса, који је првенствено могуће постићи акцијом на локалу, јер спорт није само национални бренд за позицинирање нације на глобусу. Спорт и физичко вежбање је реалност и потреба на локалном нивоу.
Сагласност је постигнута на основном закључку да девојчице нису криве за њихово мање учешће у физичким активностима, већ је то кривица читавог друштва, конкретно система који фаворизује јачи пол. Из тог закључка је и произашла препорука да је неопходно покренути програм којим би се финасирала платформа (назива Девојчица не одустаје или слично) као интернет страница, као и профили на друштвеним мрежама за које би била одговорна маркетиншка агенција (или ЦАЖС) са циљем како би се промовисао женски спорт искључиво у позитивном смислу, промовисали резултати у женском спорту и креирали “ролл модели”, тј. узори за девојчице.
Неопходно је расписивање конкурса за афирмацију женског спорта којим би се додатно финансирали тренери који би радили искључиво са девојчицама. У години у којој се Нови Сад промовише као европски град спорта, додатно финансирање женског спорта допринело би позитивној слици која води ка европским вредностима.
Учесници округлог стола, представници женских клубова, комуникологије и медија закључили су да “Центар за афирмацију жена у спорту” има одличне капацитете за оснивање новог тела (или да то буде сам Центар) који би имао задатак да унапреди, контролише и помаже рад женских спортских клубова. Конкретна реализација тих задатака огледала би се у активностима као што су: позивање на стручне састанке, посете спортским клубовима, организовање стручних скупова, снажнији уплив у медијски простор, помагање и едукацију у писању пројеката ка међународним донаторима и слично.