ХТЕЛИ СУ ХАОС И КРВ, А ДОБИЛИ ЗИД Како је Србија зауставила обојену револуцију: Вучић и Вучевић одбранили државу

То није био протест, већ покушај да се сруши државна политика која одлучује у Београду, а не у туђим центрима моћи, политика која чува Србију, брине о народу и не пристаје да наша земља буде ничија играчка.

У тренутку када су блокадери, насилници и њихови налогодавци поверовали да је довољно палити просторије Српске напредне странке, блокирати улице, насилно упадати у институције и малтретирати, таргетирати и пребијати пристојне и поштене људе, Србија је показала да има и памћење и кичму. Са једне стране био је добро режиран покушај да се насиљем и у крви дође на власт. Са друге, држава и народ који јасно говоре да не желе хаос, већ мир, стабилност и сигурну будућност за своју децу.

Да би таква политика живела на сваком педљу наше земље, био је потребан човек који ће ту визију претворити у организацију, снагу и дисциплину. Ту на сцену ступа Милош Вучевић, председник Српске напредне странке, али пре свега импресиван политички стратег и државник који се држи једног једноставног начела: на Србију и њен народ – не да никоме.

У данима покушаја спровођења обојене револуције, док су блокадери, опозиција и тајкунски медији, свакодневно покушавали да наносе штету Србији, лажима, подметањима, притисцима, па и ударима на институције, Вучевић је радио оно што ради озбиљан државник: окупљао, организовао, сабирао. Није дозволио да се држава уплаши, да се разбије, да се повуче. Напротив, његовим снажним државничким деловањем Српска напредна странка је остала темељ и ослонац државе, политичка кичма која је издржала удар.

Са једне стране били су они који су хтели да нанесу велико зло Србији, а са друге, Србија која је рекла: „Нећете нам рушити државу.“ И управо ту се види снага, историјског тандема, Вучић–Вучевић. Један као творац државне политике, други као гарант да ће та политика живети унутар странке, на терену, у сваком селу и сваком граду.

Победа над покушајем спровођења обојене револуције у Србији није само победа над 'другом политичком опцијом', већ и победа над моделом који би нас поново претворио у државу којој други пишу сценарио. То је победа концепта суверене Србије, концепта у коме председник државе и председник највеће странке говоре једним језиком: језиком државности, озбиљности и одговорности.

Зато данас можемо да кажемо да је покушај обојене револуције пропао, зато што је наишао на зид. На зид сачињен од политике Александра Вучића, од организационе снаге и стратешке мудрости Милоша Вучевића и, што је најважније, од поверења народа који је јасно рекао да не жели да му неко други кроји судбину.

Посебно је важно истаћи: Милош Вучевић је човек који је целу каријеру градио корак по корак. Од Новог Сада, преко министарских дужности и места председника Владе, до позиције председника странке, остао је исти у једној ствари – у оданости својој држави и народу.

На крају, историја ће упамтити две ствари: да је у времену притисака и покушаја спровођења обојене револуције Србија остала своја и да су на њеном челу били људи који нису устукнули. Александар Вучић, као идејни творац суверене и слободарске политике Србије, и Милош Вучевић, као импресиван политички стратег и државник, заједно су показали да је Србија најјача онда када је бране они којима је заиста у срцу.

Зоран Спасић, председник Центра за међународну и безбедносну политику