ШТА ПРОШЛОСТ ГОВОРИ ДАНАШЊОЈ ДЕЦИ Завичајна кућа, јурта и друге лекције са салаша Катаи

– Сасвим другачије живимо сада. Живот се толико убрзао да је то нешто невероватно. Имам 75 година, и добро памтим како је некад било – каже Геза Катаи, домаћин салаша Катаи. – Ми смо воду пили из бунара. Прање руку – у лавору, више пута. Данас пустиш славину и готово. Све је брзо. 

На салашу се служи чај од биља убраног на оближњој ливади. 

– Сваки пут питају: од чега је овај чај? А ја кажем – од онога што сам сам убрао. Коприва, мајчина душица, липа. Све овде расте – прича он. 

Како наш саговорник каже, како се вода мења кроз деценије, тако се и данашња деца доста разликују. 

– Раније се нико није јављао са алергијама. Данас учитељице одмах кажу ко је на шта алергичан. Све је третирано, све је прскано, тако је сада – каже, али се не жали. У његовом домаћинству, обраћа се пажња на сваку ситницу и свакоме се поклања пажња, било је да у питању храна или други алергени који некоме могу угрозити здравље. 

Ипак, деца имају потребу да сазнају како је некад изгледао свет, макар на један дан. Зато су овде приче о некадашњем животу, објекти попут земунице и стари алати – само средство за разговор, а не циљ сами по себи, јер није важно да све буде као некад, важно је да деца знају да може и другачије.

Тај разговор о животу некад и сад на салашу Катаи добија и свој просторни оквир. У оквиру комплекса налази се и Завичајна кућа, уређена тако да дочара свакодневицу некадашњих војвођанских домаћинстава. Стари предмети, начин уређења и приче које их прате служе као повод за разговор, а не као музејска лекција. 

Деци је посебно занимљива и земуница на салашу која имитира живот у јуртама, коју одмила зову „Кућа телетабиса“. 

– Некада су у њима живели пастири – објашњава Катаи. – Није било удобно, али деци причамо где је било огњиште, како дим излази и како се живело у складу с природом. Тако деца сазнају о животу који није био лак. Иначе, јурте су се правиле од коже, а ми смо направили у истом облику, али од цигала, од чврсте грађе, да би нам дуже трајало.

Да је важан баланс између прошлости и садашњости, види се у сваком метру салаша. Тренутно је у изградњи и смештај „без баријера“, десет двокреветних јединица прилагођених особама са инвалидитетом.

С. Милачић и Д. Андулајевић 

Пројекат „Разноликост у срцу – приче локалних удружења и организација општине Мали Иђош“ реализује Дневник Војводина прес, а суфинансиран је из буџета Општине Мали Иђош. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.