ОВО СУ ПРВИ СИМПТОМИ АЛЕРГИЈЕ НА ЗИМУ Најчешће наступа код деце, али НИ СТАРИЈИ нису поштеђени! Ево када је време за хитну

Не ради се о "размаженој кожи" нити о обичној преосетљивости, већ о уртикарији на хладноћу, стању у којем тело на хладни подражај реагује отпуштањем хистамина, као да се брани од напада.

Најчешће се јавља код деце и млађих одраслих, али то не значи да су остали поштеђени. Неко ће имати само пар црвених печата на рукама, а неко може доћи до ситуације која захтева хитну помоћ. Управо зато је важно да се ова тема не своди на "ма то ти је од зиме", јер код мањег броја људи проблем може бити озбиљан.

Симптоми се обично јављају у року од неколико минута после излагања хладноћи, а занимљиво је да се често појачавају баш када кожа почне да се загрева. Прво приметите црвенило, затим уздигнуте пликове или флеке које јако сврбе, некад и оток. Реакција може бити локална, на деловима који су били изложени, али може "одлепити" и на начин који се не игра.

Ако поједете сладолед или попијете хладно пиће, може доћи до отицања усана, језика или ждрела. Ако држите смрзнут предмет, могу отећи шаке. Најризичније су ситуације када је већа површина тела изложена хладноћи, рецимо купање у хладној води, јер тада код неких људи може доћи до системске реакције, укључујући озбиљне симптоме попут отежаног дисања, вртоглавице, несвестице и шока. То је сценарио у којем се не чека да "прође само од себе", већ се тражи хитна медицинска помоћ.

Узрок често остаје непознат, али се код дела људи повезује са периодом после инфекција или са другим постојећим стањима, због чега је добра процена лекара важна, нарочито ако се симптоми понављају.

У позадини је реакција мастоцита, ћелија имуног система у кожи које, под утицајем хладноће, ослобађају хистамин и друге упалне супстанце. Резултат је ширење крвних судова и повећана “пропустљивост”, па се појављују црвенило, оток и интензиван свраб. Другим речима, тело претера у одбрани, иако реалне претње нема.

Дијагноза је најчешће једноставна и ради се код алерголога или дерматолога. У пракси се користи провокацијски тест, где се на кожу (обично подлактице) кратко стави хладан предмет попут коцке леда, па се посматра да ли се после уклањања појави типичан осип на месту контакта. Поента је да се јасно покаже веза између хладног подражаја и реакције, уз контролисане услове.

Пошто не постоји "један лек који брише проблем", основа је превенција и контрола симптома. Најважније је избегавање окидача кад год је то могуће, што у стварном животу значи слојевито облачење, заштиту шалом, капом и рукавицама, као и опрез са леденим пићима и храном ако сте већ приметили да вам сметају.

Код неких људи антихистаминик који се узме превентивно пре планираног излагања хладноћи може значајно да ублажи реакцију, али је паметно да се о томе посаветујете са лекаром, посебно ако су симптоми јачи или се понављају. Особама које су имале тешку системску реакцију лекари могу прописати аутоињектор адреналина, који се носи увек са собом, јер у критичним ситуацијама време буквално прави разлику.

Добра вест је да код приближно половине оболелих стање с временом спонтано ослаби или нестане, често у периоду од пет до шест година, али то није гаранција и не треба се ослањати на срећу ако имате озбиљне епизоде.

Зими кожа добија дупли ударац: хладан ваздух напољу и сув ваздух у грејаним просторијама. То слаби заштитну баријеру коже и чини је реактивнијом. Зато помаже да рутина буде једноставна и паметна, без агресије. Дуги, врели тушеви могу додатно исушити кожу, па је боље држати се млаке воде и благих, хидрирајућих гелова или уља за туширање. Одмах после туширања, док је кожа још благо влажна, нанесите богатију крему или балзам, јер тада најбоље "закључавате" влагу.

Што се гардеробе тиче, није свеједно шта иде директно на кожу. Неки синтетички материјали могу задржавати влагу и појачавати иритацију, а и вуна, колико год била топла, код осетљивих људи може механички погоршати свраб. У пракси, најбоља тактика је слојевито облачење, уз мекан први слој који додирује кожу, попут памука, свиле или бамбуса, па тек онда топлији слојеви преко.

Када је време за лекара и када се иде на хитну

Ако се после излагања хладноћи појаве отицање језика или грла, отежано дисање, јака вртоглавица или несвестица, то је ситуација за хитну медицинску помоћ. Ту нема чекања, нема тестирања "колико могу да издржим", и нема кућних трикова.

Ако се осип и свраб понављају током зиме, ако се шире, ако имате отоке или ако вам антихистаминици не помажу, има смисла да вас прегледа дерматолог или алерголог. Лекар може потврдити дијагнозу, искључити друге узроке и предложити терапију за теже облике, укључујући и напредније опције када је потребно.