ТЕШКИ РАЗГОВОРИ ТЕК ПОЧИЊУ Ко заправо одлучује о НИС-у и где је СРБИЈА у целој причи

Питања власништва над Нафтном индустријом Србије, потенцијалне продаје руског удела и будућности домаће енергетике обележавају крај 2025. године. У тренутку када се преплићу интереси Русије, Сједињених Америчких Држава и Европске уније, Србија се налази у осетљивој позицији - између потребе за стабилним снабдевањем и великих геополитичких договора који се воде изван њених граница.

О овим темама говорила је Радојка Николић, уредница магазина "Бизнис" и "Економетра", анализирајући шансе за договор са партнерима, улогу Виктора Орбана, али и реалне ризике по енергетску сигурност земље.

"Био је потребан неко ко је добар партнер и са једнима и са другима"

Једна од кључних промена у досадашњем процесу јесте промена става Русије према власништву НИС-а. Након вишемесечног одбијања да се уопште разговара о продаји, руска страна је, према последњим сигналима, спремна да уђе у тај процес.

Председник Владе Србије проф. др Ђуро Мацут данас је поводом актуелних преговора у вези са променом власничке структуре НИС-а изразио очекивање да ће се ускоро доћи до решења.

Зато што Руси очигледно морају да се реше власништва. Како су они рекли у последњим овим изјавама, Сергеј Лавров и остали званичници, да они улазе у поступак продаје. Оно што је било спорно свих ових месеци, зашто се оволико дуго чекало, зато што Руси уопште нису прихватали да се уђе у поступак продаје. Ви се сећате оних првих изјава, када је уопште кренула најава санкција у јануару, у фебруару, да са руске стране нико уопште није помишљао - "па чекајте, па то је наше власништво, што бисмо ми то продавали". Дакле, није се уопште узимало у обзир да је могућа продаја. И онда смо коначно тек сада, у новембру, дошли до спремности руске стране да улази у продају. И у том случају био је потребан неко ко је добар партнер и са једнима и са другима - рекла је Радојка Николић.

Орбан је прихватљиво решење за обе стране

Име мађарског премијера Виктора Орбана појављује се у контексту политичког актера који може да буде прихватљив и Русији и Западу. Према оцени Николић, управо је таква позиција била неопходна како би се процес уопште покренуо.

Он мора да буде прихватљив за обе стране. То је јако важан услов и очигледно да је се то нашло у Орбановој личности. А са друге стране, кад погледате тај глобални договор између Руса и Американаца, морала је да постоји сагласност Руса за повлачење са овог дела Балкана у енергетском смислу. И овим практично Руси се повлаче са ове територије Западног Балкана, односно код нас су имали најјаче упориште, и долазе Американци.

Овакав расплет, како објашњава, омогућава Русији да сачува политички имиџ, док се истовремено отвара простор за улазак нових, западних играча на регионално енергетско тржиште.

МОЛ или неко други - ко ће преузети НИС?

Иако је најављено да је мађарски МОЛ у преговорима са руским акционарима за куповину НИС-а, Николић упозорава да је исход и даље неизвестан и да треба задржати одређену резерву.

Не можемо поуздано да говоримо ни о чему. Па чак и ово што причамо о МОЛ-у, ипак треба имати извесну резерву и због АДНОК-а и ове арапске компаније. Јер јесте поменут МОЛ, али и даље некако оптира и помиње се могућност да можда буде то арапска компанија. То је заиста кристална кугла. То је тешко гледати и у то не бих улазила. Некако ми се чини да је највише МОЛ одмакао у тим разговорима - објашњава Николић.

Зависност од ЕУ и америчког гаса

Једна од важних дилема јесте и да ли Србија, променом власничке структуре у енергетици, постаје енергетски зависнија од ЕУ. Како објашњава Николић, део тог процеса је већ неминован, нарочито због интереса САД да пласирају свој течни гас на европско тржиште.

Делом нас препушта ЕУ, зато што је велики интерес Америке да свој течни гас, утечен, заправо, који превозе цистернама у чврстом стању, па га после поново враћају у гасовито стање. Њихови велики интереси су да велики произвођачи дођу на ово тржиште.

У случају да МОЛ преузме НИС, одлуке о пословној и енергетској политици доносио би нови власник, што Србију ставља у подређени положај.

То ће зависити од власника, кога они одобре. Ако власник постане МОЛ, ту политику власништва ће водити МОЛ. Јер не заборавите, ми смо ипак мала компанија у односу на гигант. И МОЛ је регионални гигант. Тако да у овом нашем делу ће одлучивати власник, онај ко буде поседовао НИС. А са друге стране, идеја је да се Европа што више америчког гаса добије - јасна је Николић.

Ако би МОЛ преузео НИС, уз већ присуство ОМВ-а на домаћем тржишту, отворило би се питање превелике концентрације мађарских бензинских станица. Такав расплет могао би да доведе до фактичке монополизације, имајући у виду да МОЛ у региону већ има снажан положај, укључујући и 50 одсто власништва у хрватској ИНИ. Посматрано у целини, овакав развој догађаја значио би превласт једне компаније на регионалном тржишту.

Гас као највећа непознаница

Могући проблем јавља се и у снабдевању гасом, јер Србија тренутно зависи од Турског тока, који би могао постати неисплатив ако Мађарска и Бугарска промене добављаче. У том случају остало би неизвесно којим правцем би се земља дугорочно снабдевала, упркос планираним алтернативним гасним везама. Иако су залихе тренутно стабилне и нема непосредне опасности од несташица горива, највећи ризик представља застој рада рафинерије у Панчеву, што има шире последице по целокупну енергетску производњу.

Рафинерија најдуже шест месеци може да остане ван строја

Иако краткорочно не очекује прекиде у снабдевању горивом, Николић истиче да је највећи проблем то што рафинерија у Панчеву не ради.

Ја не верујем да ће доћи до неког прекида у снабдевању бензином и овим основним дериватима који су овде потребни, пре свега због тога што је ипак Будимпешта близу, што је Мађарска близу и њима је у интересу да продају више. Оно што је за нас опасно, то је што рафинерија не ради. Рафинерија не ради, а самим тим не ради ни петрохемија, не производе се и друге ствари.

Додаје да је од пресудног значаја да рафинерија што пре поново почне са радом.

Оно што је нама јако битно, то је да рафинерија што пре проради. Јер из искуства и погледајте примере у енергетици, у пракси, најдуже шест месеци може да остане ван строја. А она је већ месец дана у паузи. Дакле, што до шест месеци може некако да издржи, да не ради - закључила је Радојка Николић.

Блиц.рс