КРАЈ МАРТА СУДБОНОСАН ЗА СРБИЈУ Атанацковић: Одлука о НИС-у повезана са снабдевањем руским гасом

"Ја сам очекивао да ће то бити дугорочан уговор који би нам омогућио даље снабдевање преко Бугарске овим токовима које смо имали до сада. Међутим, то је сад краткорочно и оно нам не обезбеђује да ћемо до 2028. имати могућност транзита", рекао је Атанацковић за Танјуг.

Подсетио је да је OFAC (Америчка Канцеларија за контролу стране имовине) продужио НИС-у рок за преговоре о продаји руског удела до 24. марта 2026. године, као и да је снабдевање руским гасом договорено до 31. марта 2026. године.

"Један рок је 24. Други рок је крај 31. марта. Значи, тај крај марта нам је нешто од чега зависимо и тај крај марта би дефинитивно могао да разреши ствар", рекао је Атанацковић.

Додао је да неизвесност постоји од почетка ове године, али да се та ситуација "термински ближи разрешењу".

"Прво је тај рок који је дат руској страни био 13. фебруар. Сада је то продужено на 24. март. Међутим, то даје више могућности да даље руска страна изнађе погодног партнера, али ипак то мора да иде на одобравање америчкој страни", рекао је Атанацковић.

Према његовим речима, Сједињене Америчке Државе не желе да оштете буџет Руске Федерације, већ да смање њен утицај у Србији.

Говорећи о рафинерији нафте у Панчеву, Атанацковић је рекао да је она значајан привредни субјект у нашем привредном систему. 

"Кроз све остале ствари које су поред рафинерије присутне, међутим, заиста је значајно да истиче време. Ми смо сада, по информацијама које имам, изузетно добро снабдевени дериватима. И сама држава има у резервама приличне количине, а ови сви остали међународни продавци и домаћи увозници деривата су се снабдевали довољним резервама. И ми их имамо заиста довољно, али дугорочно гледано, ми свеједно не бисмо могли од краја јануара да будемо сигурни да ћемо моћи потребе дневне количине потрошње да увозимо", рекао је Атанацковић. 

Указао је Србија има проблем и са петрохемијом која, како је рекао, не може да стигне на ред због потреба које имају увозници који би продавали деривате на пумпама за грађанство и за пољопривреду.

"Нема довољно капацитета да би се могла надоместити та прерада од приближно 10.000 тона дневно колико је НИС прерађивао", рекао је Атанацковић. 

Говорећи о могућој национализацији НИС-а, Атанацковић наводи да би нас то лишило нових инвеститора који би рекли "Срби отимају приватну својину неке друге компаније и државе", а заправо то не би било отимање, јер околности нису нормалне - у овом случају постоји значајно оправдање за такав поступак.

"Ипак ми се чини да ми све време чекамо да нам једноставно та руска страна одговори, да да неке назнаке о томе шта би им одговарало, па да се онда практично то примени", рекао је Атанацковић.

Одговарајући на питање да ли је Србија сада у незавидном положају, Атанацковић је рекао да јесте и навео да је Србија показивала добру вољу и љубазност од самог почетка када је било назнака за санкције НИС-у, па и онда када су оне више пута одлагане, па и сада када су уведене.

"Били смо оптимисти после састанка лидера Русије и Америке и деловало је да све иде ка неком попуштању, међутим, касније је опет окренуто на другу страну, тако да су на крају Американци схватили да им је у интересу да до краја спроведу санкције. Оно што је у интересу америчкој страни сигурно није у интересу руској, и Русија на све начине покушава да избегне тај микро пораз који не би економски одјекнуо, али би смањило утицај који руска страна има у сваком друштву", рекао је Атанацковић.

Указао је да чак и кад се дође до решења и када америчка страна одобри наставак лиценце НИС-у да може да ради, биће потребно време да у Србију дође сирова нафта и да рафинерија поново крене да ради.