ТАМО ГДЕ ЈЕ КРАЉ ПОСАДИО ЛОЗУ Винарија „Краљица Марија” у Демир Капији чува визију Александра Првог
БЕОГРАД: У Демир Капији, у Северној Македонији, и данас живи прича о краљу Александру I Карађорђевићу, који је пре више од једног века на том простору основао краљевско имање, засадио винограде и изградио винарију, дајући јој име по својој супрузи - краљици Марији.
Данас се та винарија, како за Танјуг истиче менаџер Тоше Златев, убраја међу најстарије на Балкану са готово сто година непрекидног виноградарства и производње вина.
"Краљ Александар је након консултација са француским и аустријским енолозима, проценио да је земљиште у близини чувене клисуре Демир Капија једно од најплоднијих у региону и идеално за производњу врхунских вина", подсетио је Златев.
Идеја краља Александра (1888 - 1934), додао је, била је да створи посебно место и направи вино изузетног квалитета, намењено краљевској породици.
"Краљев траг није остао само у виноградима и винарији. После снажног земљотреса који је погодио Валандово и околину, у Демир Капији изградио је нове куће за мештане, увео водоводну и канализациону мрежу и први пут успоставио уличну расвету, чиме је то место постало једна од развијенијих општина у тадашњој монархији", рекао је Златев.
Централно место краљевског комплекса заузимала је, подсећа, Вила Марија, изграђена као летњиковац за краљицу.
"Након атентата на Краља Александра 1934. године у Марсеју, краљица Марија је у вили боравила више пута", навео је Златев и додао да је краљица Марија такође, сопственим средствима финансирала изградњу цркве Света Богородица изнад Демир Капије, која и данас чува сећање на краљевски пар.
Некадашњи енолог винарије "Краљица Марија" који је богато искуство стекао и на Новом Зеланду Влатко Анчев додаје за Тањуг да је производња вина започела 1928. године, под управом Милоша Леовца из Београда који је у Македонију стигао са краљевског имања у Тополи.
"Винарија је располагала подрумом капацитета 150.000 литара, са стакленим ферментационим судовима израђеним у Аустрији и великим дрвеним бурадима од славонског храста, од којих су нека сачувана до данас", рекао је Анчев.
Временом су, како је додао, вина Краљевске винарије "Краљица Марија" стекла репутацију поузданог квалитета.
Према речима Златева, сва вина краљевске винарије имају признања за квалитет, а посебно се издвајају два вина награђена златном и сребрном медаљом на релевантним винским оцењивањима, што потврђује континуитет високих стандарда у производњи.
Данас је, додао је Златев, винарија у приватном власништву и поседује сопствене винограде и савремену опрему, са укупним капацитетом од готово седам милиона литара.
Спој традиције и модерног приступа учинио је, каже менаџер да Краљевска винарија "Краљица Марија" постане и значајна туристичка дестинација на путу ка Грчкој, место дегустација, едукације и винског туризма.
Прича о тој винарији, како Анчев каже, није само прича о вину, већ о наслеђу, визији и трајању - о месту где се историја и савременост сусрећу у свакој чаши вина.
Анчев подсећа и на причу из Другог светског рата - о тим посебним бачвама од најбољег славонског храста, од којих неке и данас красе винарију, а која каже да им ни меци једног немачког официра који је пуцао у бачве жељан вина, нису могли ништа.