Забрањен Божић?! У ОВИХ 5 ДРЖАВА СЕ ПРАЗНИК НЕ СЛАВИ, А НЕГДЕ ЈЕ И СТРОГО КАЖЊИВ

Наиме, постоје земље у којима се Божић не обележава као званични празник, а разлози за то најчешће су културолошке или верске природе.

Пет земаља у којима се Божић не слави:
 

Северна Кореја
У Северној Кореји нема места за верске празнике попут Божића. Тоталитарна идеологија државе не толерише религију јер је доживљава као конкуренцију државној власти и култу личности који се годинама гради око династије Ким.

Сваки облик божићног обележавања може завршити затвором или још тежим казнама, а организована религија у земљи углавном је под строгим надзором режима. Уместо хришћанских празника, државни календар испуњен је датумима који славе вођство и историју режима. Најважнији зимски догађај је годишњица рођења Ким Џонг-ила (17. децембар). Западни утицаји, укључујући божићне обичаје, систематски се уклањају из јавног живота.

Саудијска Арабија
Као колевка ислама, Саудијска Арабија деценијама има јасан став према Божићу: он није у складу са исламском доктрином. Годинама су јавне декорације, божићне јелке и било каква видљива славља била строго забрањена, а обележавање се сводило искључиво на приватне просторе и дипломатске кругове.Последњих година примећују се блажи помаци, углавном због покушаја економске модернизације и отварања земље ка туризму. У појединим луксузним хотелима и тржним центрима у већим градовима данас се могу видети дискретне "сезонске" декорације – али без отворених верских симбола.

Ипак, јасно је да је то изузетак, а не правило. У саудијској култури главни празници и даље су Еид ал-Фитр и Еид ал-Адха, када цела земља заиста улази у празнични ритам.

Брунеј
Брунеј спроводи строгу верзију шеријатског права која снажно регулише јавни простор. Иако немуслимани могу да славе Божић у приватности, све што би могло да изгледа као "промоција друге религије" међу муслиманима сматра се проблематичним.

У пракси то значи да божићне јелке, светлосне декорације, јаслице, па чак и ношење капе Деда Мраза у јавности могу резултирати високим новчаним казнама. Компанијама је забрањено да рекламирају празнике, а власти су јавно упозоравале грађане да се уздрже чак и од божићних честитки у јавном простору.

Због тога је Божић у Брунеју готово у потпуности ограничен на приватне домове и кругове немуслиманске заједнице.

Сомалија
Сомалија, земља са већински муслиманским становништвом и сложеном безбедносном ситуацијом, иде корак даље – Божић је у потпуности забрањен. Разлози су комбинација верског идентитета и безбедносних процена, јер власти сматрају да би јавно обележавање хришћанског празника могло подстаћи тензије и изазвати реакције екстремистичких група.

У земљи су забрањени јавни украси, божићне мисе, па чак и уобичајене фразе попут "Срећан Божић". Фокус је искључиво на исламским празницима, а свако јавно испољавање друге вере сматра се изазовом националном и верском јединству.

Таџикистан
За разлику од претходних примера, Таџикистан није формално забранио Божић, али га власти активно обесхрабрују. Реч је о делу шире политике ограничавања страног културног и верског утицаја, уз истовремено јачање националног идентитета.

Власти су у више наврата школама и компанијама препоручивале да не постављају декорације и не организују прославе, док је продаја божићних јелки и украса повремено ограничена. Циљ није сузбијање приватне вере, већ спречавање јавног ширења обичаја који се доживљавају као "увезени".

Уместо тога, држава снажно промовише традиционалне празнике попут Навруза (персијске Нове године), који је један од кључних празника у том региону.

б92