КЕШ КАО ШТЕДЊА ВИШЕ НИЈЕ СИГУРАН Ево у шта је најбоље инвестирати у 2026. КАКО ЗАШТИТИ ВРЕДНОСТ НОВЦА
У 2026. години инвестирање се своди на паметан баланс између раста и сигурности и на то да знаш зашто негде улажеш, а не само где, поручују финансијски стручњаци.
Питање које се често поставља у време инфлације је где и како је најбоље уложити своју уштеђевину. Људи се најчешће одлучују за штедњу у банкама, а они који новца имају више улажу у некретнине. Ипак, у свему томе, најважније је сачувати вредност новца.
Финансијски аналитичар Владимир Васић, оснивач BBS Capital Investment Group, за Euronews Србија наговештава да у 2026. години не постоји једно универзално решење. Најразумнији приступ је расподела новца на више страна. Део у сигурнијим облицима, део у инвестицијама које носе раст, а део у реалној имовини. Другим речима, не играти на једну карту. Диверзификација ће бити кључна реч и наредне године.
Иако Срби воле да новац држе у „сламарици“, у време инфлације то није добра одлука.
„У условима инфлације, новац који стоји губи вредност. Иако кеш даје осећај контроле и сигурности, реално гледано, то је најскупљи облик ‘штедње’. Чак и минималан принос је бољи него никакав“, напомиње Васић.
За оне који размишљају дугорочно и желе стабилан приход, некретнине остају популарне у Србији и тај тренд се неће брзо променити. Васић истиче да дугорочно могу имати смисла, нарочито на добрим локацијама.
Ипак, према његовим речима, 2026. година доноси више опреза због високих цена некретнина, али и кредита са високом каматом, због чега свака куповина мора имати јасну рачуницу. Некретнине више нису аутоматска зарада, нарочито уколико је некоме потребна брза ликвидност.
Берза и ETF фондови – да ли су реална опција за грађане Србије?
Финансијски стручњаци упозоравају да у Србији постоје далеко исплативији облици улагања новца који доносе чак и двоцифрене стопе приноса за инвеститоре, али већини грађана они су још увек непознаница. Штедња у банкама и даље остаје најатрактивнији облик улагања, а према одређеним подацима, грађани Србије у банкама држе укупно око 17,6 милијарди евра.
Улагање у индексне фондове, према речима стручњака, попут S&P 500, дугорочно доноси знатно веће приносе од традиционалне штедње у банци. Просечан годишњи принос на улагање у S&P 500 индекс креће се око осам до девет одсто, што је много пријемчивије од камате коју грађани могу да добију на штедњу у домаћим банкама.
„ETF фондови су један од најједноставнијих начина улагања на берзи. Уместо да се бира једна акција, улаже се у цео пакет компанија. За дугорочне инвеститоре у Србији, то је приступачна и разумна опција, посебно за оне који не желе да свакодневно прате тржиште“, каже Васић.
Инвестиције о којима се ређе говори
Васић додаје да улагање у злато остаје сигурна лука у нестабилним временима. Не доноси камату, али чува вредност. Сребро има сличну улогу, уз веће осцилације због индустријске потражње. У 2026. оба метала имају смисла као део портфолија, али не као једино улагање.
Он поручује да инвестиције о којима се ређе говори, а на које би инвеститори требало да обрате пажњу су: фондови који улажу у некретнине, обвезнице као стабилнија опција, тематски фондови (технологија, енергетика, AI), као и улагање у знање и сопствени посао, које се често занемарује.
„Улагање у фондове за некретнине данас не мора да значи куповину стана или пословног простора. Постоје фондови који прикупљају новац више инвеститора и тај капитал улажу у различите некретнине, од пословних зграда и тржних центара до логистичких и стамбених објеката. Инвеститор купује удео у фонду, а не саму некретнину, и учествује у заради кроз приход од закупа и раст вредности удела“, каже стручњак.
У Србији је овај вид улагања још у развоју и постоји кроз инвестиционе и алтернативне фондове који улажу у некретнине. Ипак, најчешћа пракса је улагање у иностране фондове, посебно на развијеним тржиштима, где је овакав модел широко распрострањен. Грађани Србије до таквих фондова долазе преко брокерских кућа и инвестиционих платформи.
Још један значајан вид улагања представљају тематски фондови који улажу у компаније повезане са једним великим трендом, попут технологије, вештачке интелигенције, енергетике или здравства. Уместо избора појединачних акција, инвеститор улаже у читав сектор или тренд за који се очекује дугорочни раст. Овакви фондови носе већи потенцијал, али и веће осцилације.
