ЗАШТО СЕ ПОСЛЕ ПРАЗНИКА БУДИМО САМЛЕВЕНИ Ево због чега се тело „раштимало“ а исцрпљеност нам живот квари 

Послепразнични умор има врло конкретне разлоге у телу. И важно је да их разумемо, јер тај умор није безазлен ако потраје и пређе у хроничан.

Шта смо заправо урадили свом телу током празника

Током празника мењамо готово све. Касно идемо на спавање, касно устајемо, једемо тежу храну, пијемо више алкохола, мање се крећемо. Често прескочимо терапију, „само тих неколико дана“. Тело то неко време трпи, али чим се вратимо у рутину, почне да шаље сигнале.

Мањак сна ремети хормоне који су задужени за енергију и опоравак. Јетра и дигестивни систем раде под оптерећењем, па енергија коју уносимо не стиже тамо где треба. Зато се осећамо као да смо празни, иако реално нисмо болесни.

Умор који не пролази није обичан замор

Нормалан умор пролази после одмора. Овај често не. Спавамо, а будимо се уморни. Ситнице нас нервирају, концентрација нам бежи, а ствари које су нас раније радовале сада нам делују као напор.

Често се уз то јављају:

раздражљивост

пад концентрације

главобоље

унутрашња напетост

стална потреба за кафом или слатким

То није слабост. То тело покушава да се врати у равнотежу.

Стрес који не примећујемо, а који нас исцрпљује

Празници нису увек одмор. Често су емотивно захтевни. Породична окупљања, очекивања, финансијски притисци, путовања, нереална идеја да „морамо да уживамо“. Све то подиже ниво стреса и кортизола.

Када се после празника нагло вратимо обавезама, кортизол остаје повишен. А то значи лош сан, сталну напетост и хронични умор.

Када умор не треба игнорисати

Ако осећај исцрпљености траје дуже од две, три недеље, ако се погоршава или је праћен вртоглавицама, лупањима срца, лошим сном или наглим падом расположења, то је тренутак да се зауставимо и проверимо основне параметре.

Некада су у питању гвожђе, штитаста жлезда, шећер, крвни притисак. Некада само преоптерећење које траје предуго.

Како да помогнемо телу да се опорави

Не треба нам детокс, ни казна, ни строги режими. Треба нам повратак основама. Редовнији сан, једноставнија храна, више течности, мало више кретања. Не маратони и ригорозне дијете, већ шетња, лагани ритам и стрпљење. Тело не тражи савршенство. Тражи ред.

Добро ослушните свој организам

Постпразнични умор није изговор. То је начин на који нам тело говори да му треба време. Ако га слушамо на време, опоравак је брз. Ако га гурамо преко граница, умор лако прерасте у хронично исцрпљење.

Зато је важно да себи дамо времена и да се вратимо полако у рутину. Тело памти све, али зна и да се опорави, ако му то дозволимо.

Telegraf.rs