(ВИДЕО) ХИЉАДУ АУТОМОБИЛА НА МОРСКОМ ДНУ ВИШЕ ОД ПОЛА ВЕКА! Тужан разлог због којег су завршили у дубини, ЕВО шта се данас види на морском дну
Деценијама касније аутомобили су прекривени песком и постали део морског екосистема. Пре потапања уклоњени су сви опасни материјали да би се смањио ризик од загађења.
На мање од једног километра од обале Варазеа, у Лигуријском мору, налази се локалитет на чијем се дну већ више од пет деценија налазе потопљени аутомобили уништени током велике поплаве која је погодила Ђенову 1970. године. Реч је о више од хиљаду возила која су тада проглашена неупотребљивим и уклоњена потапањем у море, као крајње решење у ванредним околностима.
Аутомобили се налазе на дубини од око 50 метара и данас су делимично или потпуно затрпани песком. Њихово постојање није видљиво са површине, али је потврђено архивским фотографијама и снимцима, као и сведочењима људи који су учествовали у њиховом уклањању и локалних рибара који деценијама користе то подручје.
Поплава у Ђенови 1970. године
Поплава која је погодила Ђенову 7. октобра 1970. године сматра се једном од најразорнијих у савременој историји града. Према подацима из Историјског архива Града Ђенове, обилне падавине довеле су до наглог пораста водостаја, услед чега су уништени путеви, мостови, индустријски објекти, продавнице и магацини.
Велики број возила био је затечен у подземним гаражама и на улицама. Вода и муљ учинили су их потпуно неупотребљивим. Више од хиљаду аутомобила проглашено је технички и економски непоправљивим, што је у кратком року отворило питање њиховог збрињавања.
Како су аутомобили завршили на морском дну
У тадашњем историјском тренутку, у којем нису постојали савремени еколошки стандарди нити прописи о управљању отпадом какви данас важе, донета је одлука да се уништена возила уклоне потапањем у море. Пре самог потапања, аутомобили су ослобођени моторног уља и горива како би се смањио непосредни ризик од загађења.
Возила су потом камионима превезена до луке у Варазеу, где су дизалицама са специјалним хватаљкама укрцавана на барже. Са баржи су спуштана у море на тачно одређеној локацији, између Пунта дел Олма и Института Котоленго, на дубини од приближно 50 метара. Са возила су уклањани акумулатори, као и други делови који су у том тренутку сматрани потенцијално опасним по околину.
Сведочења и стање данас
Према сведочењима учесника тог догађаја, међу потопљеним аутомобилима налазила су се и возила која у том тренутку нису била ни регистрована. Пиеро Споторно, дугогодишњи медијски радник из Варазеа, касније је наводио да се сећа великог броја каросерија, али и потпуно нових аутомобила, укључујући моделе Ланциа Флавиа у плавој боји и Фиат 600, који су тек били спремни за испоруку.
Више од 55 година касније, већина тих возила готово је у потпуности стопљена са морским дном. Нека су потпуно прекривена песком, док су друга временом постала део морског екосистема и обрасла алгама и шкољкама. Локални рибари наводе да је подручје годинама представљало изузетно богату риболовну зону, управо због структура које су створиле заклон за рибљи фонд.
Овај локалитет данас представља трајни документ једног времена у којем су се кризне ситуације решавале прагматично, без дугорочног сагледавања еколошких последица. Потопљени аутомобили код Варазеа остају неми сведок природне катастрофе и тадашњег односа према отпаду, који би у савременим условима био потпуно неприхватљив.
(Blic/La Stampa)