ПОЧЕО ЈЕ СА САМО ТРИ КОШНИЦЕ, А САД ИХ ИМА 170! Игор Лаћарац из Сремске Митровице успева упркос бројним изазовима и великом угинућу пчела; Ово је његова прича
Игор Лаћарац, председник Друштва пчелара “Јован Живановић” из Сремске Митровице, балансира између просветарског позива и пчелињака подно Фрушке горе.
Од почетничке три кошнице, преко озбиљне производње и сопственог пакераја, Лаћарац опстаје и у време када климатске промене и велика угинућа пчела десеткују пчелињаке широм Војводине.
Прошлу зиму обележило велико угинуће пчела
За Игора Лаћарца све је почело 2013. године. Тражећи алтернативу и додатни извор прихода поред посла комерцијалисте, на наговор пријатеља који је већ имао озбиљан пчелињак, купио је прве три кошнице. Данас, 13 година касније, његов пчелињак у Великим Радинцима, у подножју Фрушке горе, броји око 170 кошница.
Пут од почетника до искусног пчелара водио је кроз стално усавршавање. Своје кошнице годинама вози пут Ваљева на багремову пашу, на Фрушку гору иде због липе, док је у Банату, тачније у Башаиду, редован гост већ четири године током цветања сунцокрета и ливадске паше.
– Пчеларство је фабрика под ведрим небом, а прошла сезона била је сурови подсетник на то. Док је претпрошле године принос био око четири тоне меда, ове године је спао на једва две. Климатске промене узеле су данак. Прошлу зиму обележило је велико угинуће пчела. Страдала ми је скоро трећина пчелињака. Иако званичног стручног мишљења о узроцима тога нема, у Војводини су губици били од 30 до 40 одсто, а знам и примере где су људи од 55 кошница остали на свега пет – каже Лаћарац.
Овогодишњи багрем Игор није врцао, док су приноси липе били скромни – око 300 килограма. Главнину приноса чинио је сунцокретов и ливадски мед (око тону и по). За наредну сезону нада се бољој хидролошкој ситуацији.
– Потребно је да у шуми буде влаге, да се дигну подземне воде, што ће утицати на багрем. Надам се да ће до тога доћи и да ће бити више багремовог меда – каже наш саговорник.
Иако данас ради као наставник практичне наставе у Машинској школи, пчеларство остаје његова велика љубав и неопходна допуна кућног буџета. Осим саме производње меда, Лаћарац је посао унапредио и сопственом пакирницом.
– Имам машине за паковање шећера и меда, што ми омогућава да мед у кесицама директно достављам кафићима, угоститељским објектима и дистрибутерима. То је трећа делатност којом заокружујем производњу – објашњава Игор.
Док су ови јануарски дани у минусу, Игор не брине за своје пчеле у Великим Радинцима.
– Сада су у клубу и мирују. Пчела никада неће угинути од хладноће ако има довољно хране. Све што сам до августа оставио у кошницама, остављено је њима да презиме. До пролећа нема дирања – закључује саговорник.
Најављено поскупљење
Када је реч о ценама, на тржишту се примећују благи помаци. Откупна цена ливадског меда је око 2,8 евра, липов мед је премашио три евра, док је багремов у продаји на велико достигао цену од око шест евра по килограму. Цене при продаји на мало су годинама биле стабилне, али Лаћарац најављује промену.
– Тренутно је тегла већине врста меда 800 динара, док је багрем 1.000 динара. Због општег скока свих трошкова планирам да од маја подигнем цену за 200 динара по тегли – истиче он.
Као председник друштва пчелара из Сремске Митровице Лаћарац са сетом примећује промене у чланству. Око 2015. пчеларство је доживело експанзију, али тај тренд опада. Од некадашњих 80 чланова, друштво сада броји мање од 50. Ипак, традиција окупљања се не прекида. Сваког четвртка у 18 часова пчелари се састају у просторијама месне заједнице које су добили на коришћење.
– Дружимо се, размењујемо искуства и организујемо предавања. Прошлог месеца смо имали једно, у јануару планирамо следеће, а ту је и наша редовна годишња скупштина. Пчеларство је посао који се учи докле год се њиме бавите – поручује Игор Лаћарац.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.