Странцима плата као и домаћим радницима У СРБИЈИ ЋЕ ПОСЛА БИТИ ЗА ОКО 100.000 РАДНИКА ИЗ ИНОСТРАНСТВА
У Србији већ годинама недостају кадрови одређених струка, пре свега занатских, као и у облaсти услуга.
Како би се надоместио тај мањак, прилив радника из иностранства у нашу земљу знатно је повећан, а подаци Републичког завода за статистику говоре да их је у односу на десетак година уназад више чак 9,5 пута. Пошто домаћих радника одавно нема довољно (многи су отишли у земље Евопске уније), страни радници у Србији у појединим делатностима су неминовност.
То потврђују и подаци: 2024. године у Србији је око 80.000 радника из иностранства добило радну дозволу, прошле године, иако још нема званичних података, и више од тога, а процењује се да би ове године нашој земљи могло да недостаје чак 100.000 радника. Највише их долази из Русије и Украјине (ИТ сектор), потом Кине, Турске, Пакистана, Индије, Бангладеша, Непала, Кубе, Босне и Херцеговине, а све их је више и из афричких земаља.
Страни радници долазе у Србију, али, кажу они којима је ова тема у фокусу, и одлазе, односно, већина се не задржава, већ се враћа у своју земљу или одлази у неке европске, развијеније од Србије. Такође, истичу да долазак страних радника ни у ком случају не угорожава домаће раднике, а кад је реч о зарадама, махом нема разлике у плати, а она, свакако, не зависи од тога одакле је неки радник.
9,5 пута више странаца него пре 10 година
Страни радници у Србију долазе углавном посредством агенција. У једеној од њих ради саговорник Дневника, који каже да положај страних радника зависи од много фактора, а пре свега од врсте уговора који су потписали.
Захтев за јединствену дозволу
Захтев за јединствену дозволу (радна и боравишна) може поднети страни држављанин или послодавац у име страног држављанина, и то искључиво електронским путем на Порталу за странце. Након тога Национална служба за запошљавање спроводи тест тржишта рада – да ли у бази има пријављених кандидата из Србије који су квалификовани за радно место на које послодавац планира да запосли страног радника. Уколико их нема, МУП, који је такође умрежен на порталу за странце, издаје јединствену дозволу за рад и боравак, која важи до три године.
– Реч је о уговорима на одређено време, на две-три године. Махом не остају у Србији, већ иду даље или се враћају у своју земљу – каже наш саговорник. – Ангажман страног радника послодавце кошта слично као и када се запошљава домаћа радна снага. Ипак, већина уговора подразумева да се страним радницима обезбеде смештај и прехрана.
Он указује да послодавцима у Србији фале радници, пре свега у грађевинарству и производњи, и да су им зараде у складу с тим пословима и степеном стручности. По његовим речима, чешће него домаћи радници, они из иностранства спремни су да раде и прековремено и викендом, а то се додатно плаћа.
По речима председника Савеза самосталних синдиката Војводине Горана Милића, страни радници у Србији махом имају зараде око минималне, а најчешће се запошљавају у грађевинарству, саобраћају, угоститљству и пољопривреди, а у последње време све више и у производњи.
Страни радници у Србији у појединим делатностима су неминовност
Почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић указује да без страних радника многе фирме не би могле да послују, да већина страних радника зарађује више од минималца, те да чешће од домаћих раде викендом.
– Не може се рећи да је ангажман страног радника послодавцима повољнији у односу на домаћи кадар – каже Атанацковић. – Они углавном не раде за минималац, а често им се мора обезбедити и смештај, па и делимична исхрана. Ипак, људи који долазе из других земаља спремни су да раде и викендом, што значи више новца, јер многи од њих желе да зараде што више и пошаљу новац својим породицама.
Д. Млађеновић