Многи греше кад је СВЕТИ ЈОВАН у питању! ДОМАЋИНУ СЕ СЛАВА НЕ ЧЕСТИТА КАО ДРУГЕ! Ево шта налаже традиција

Многи, иако у најбољој намери, домаћину честитају крсно име погрешним речима, не знајући да се по старим српским обичајима Свети Јован не честита исто као друге славе. Постоји тачно одређена формулација, начин уласка у кућу и редослед речи који се везује баш за овај празник.

мало је светаца чија је крсна слава толико распрострањена и дубоко укорењена у породичној традицији као што је то Свети Јован Крститељ, кога православни верници прослављају 20. јануара.

Управо због тога, многи се сваке године нађу у истој дилеми - како правилно честитати славу домаћину. И док се чини да је довољно изговорити неколико лепих речи, по старим српским обичајима постоји тачно одређен начин на који се слава честита, а грешке које се данас често праве некада су се сматрале непримереним.

Како се правилно честита Свети Јован

По народном обичају, гост који долази на славу не улази тихо нити успутно у кућу. Домаћин га дочекује на прагу или испред куће речима:

"Добро дошли."

Тек тада гост изговара честитку, која се по традицији не скраћује и не своди на пуко „Срећна слава“. Правилна честитка гласи:

"Честит Свети Јован и срећна ти слава, домаћине! Нек Бог да здравља и среће теби и твојој породици."

На ову честитку домаћин одговара речима:

"Хвала и добро нам дошли! И вама нека Бог и Свети Јован помогну да дуго година долазите и да славимо у здрављу и весељу."

Овај дијалог није пука формалност - он симболизује узајамно поштовање, благослов и заједништво.

Грешка коју данас многи праве

Једна од најчешћих грешака јесте скраћивање честитке или изговарање успутних, неформалних фраза које немају упориште у традицији. Такође, неприкладним се сматрало да се слава честита телефоном или поруком, осим ако постоје озбиљни разлози.

По старом обичају, слава се честита доласком у кућу, јер је домаћин тога дана духовно везан за свог светитеља, који се сматра главним гостом у дому.

Да ли се на славу позива

У народу је дуго важило неписано правило да се на славу не позива - подразумевало се да пријатељи и родбина знају када је крсно име породице. Међутим, савремени живот донео је промене.

Данас се сматра пристојним да домаћин позове госте и нагласи када их очекује - на ручку, вечери, првог или другог дана славе. Ова пракса није супротна обичајима, већ је настала из практичних разлога, јер многе породице живе у мањим становима и имају ограничено време.

Како се гост прима за славску трпезу

По уласку у кућу, гост се прво послужује славским житом и освештаним вином. Пре тога се прекрсти и пожели добро здравље дому у који је дошао. Тек након тога гости, по старешинству, седају за сто.

Славска трпеза није само оброк, већ чин заједништва, сећања и поштовања према светитељу и породици.

Обичај дворења славе - знак дубоког поштовања

У појединим крајевима Србије и данас се чува обичај познат као дворење славе. Тада домаћин, обучен свечано и са изразитом пажњом, током читавог дана дочекује и послужује госте.

Веровало се да домаћин не треба да седа за сто док славска свећа гори, јер је Свети Јован тога дана главни гост у кући. Овај обичај симболизује понизност, гостопримство и дубоко поштовање према светитељу.

Слава као огледало домаћинства

Свети Јован у српској традицији није само крсно име, већ дан када се дом отвара, када се речи бирају пажљиво и када се, кроз обичаје, преноси порука мира, здравља и заједништва.

Зато су наши стари веровали да начин на који честитате славу говори једнако много о вама колико и о домаћину који славу прима.

(Она.рс)