ПАЖЊА, МЕСНЕ ПРЕРАЂЕВИНЕ ИЗАЗИВАЈУ РАК! Виршле, паштете, саламе, кобасице, кулен...стављене су у категорију 1 канцерогених намирница ЕВО ШТА ТО ЗНАЧИ ЗА НАС

То је иста група у којој су цигарете, арсен и азбест. Гост Дневника на РТС-у, био је проф. др Миљан Ћеранић, колопроктолог и начелник Центра за минимално инвазивну хирургију Ургентног центра. Нагласио је да је важно разумети шта заправо значи ова класификација. 

Класификација коју је објавила СЗО, значи да постоји коначан научни консензус да је дуготрајна конзумација ових производа повезана са појавом карцинома, посебно рака дебелог црева.

"Светска здравствена организација је коначно потврдила да су месне прерађевине канцерогене. Ипак, то не значи да је ризик исти као код цигарета или азбеста. Није исто ако неко поједе парче прерађевине и ако попуши кутију цигарета", објаснио је др Ћеранић. 

Адитиви, со и стил живота

Према његовим речима, кључни проблем нису само сами производи, већ и оно што се у њима налази.

"Када говоримо о нитритима, нитратима, адитивима, великим количинама соли, све то угрожава здравље", истакао је др Ћеранић. 

Профсеро је додао и да студије које говоре о повећаном ризику, морају да се тумаче пажљиво. 

"Није исто два шнита шунке једног, другог или трећег квалитета. Зато је врло упитно колико је таква студија прецизна када је реч о квалитету меса и количини додатака". 

Ипак, чињеница је да се рак дебелог црева све чешће јавља код млађих људи. Док је раније био карактеристичан за особе старије од 50 година, данас се бележи пораст оболелих у групи од 30 до 50 година. У Великој Британији, на пример, забележено је чак 75 одсто више случајева у млађој популацији у односу на деведесете године. 

"Дуготрајна конзумација прерађевина, смањена физичка активност и стрес, све заједно доводи до нове категорије оболелих", упозорио је др Ћеранић. 

Скрининг и рана дијагностика

У Србији се годишње региструје око 2.000 нових случајева карцинома дебелог црева. Стручњаци зато апелују на редовне превентивне прегледе. 

"Скрининг подразумева тестове на окултно крварење - такозване ФОБ тестове - код особа које немају симптоме. Ако је тест три пута позитиван, онда се пацијент упућује на колоноскопију", рекао је др Ћеранић и додао да је колоноскопија "златни стандард за дијагностику". 

Стандардна препорука је да се са скринингом почне после 50. године, док су у Сједињеним Државама границу већ померили на 45. 

"Ако неко у породици има карцином дебелог црева, онда се са контролама креће и раније", нагласио је професор. 

Посебно је упозорио да свака појава крви у столици, анемије или проблема са пражњењем захтева хитну дијагностику. 

"Ако вам дође пацијент од 35 година и пожали се на крв у столици, обавезно га треба упутити на преглед". 

Заједнички рад до бољих резултата

Др Ћеранић је истакао да је лечење карцинома дебелог црева мултидисциплинарни процес. 

"Хирургија, хемиотерапија, зрачна терапија, све мора бити повезано да бисмо постигли добре резултате, упоредиве са западним земљама", рекао је. 

У том циљу, Удружење ендоскопских хирурга, чији је он председник, организује курсеве и обуке за лекаре различитих специјалности. 

"Хоћемо да радимо сви заједно - хирурзи, онколози, радиолози и радиотерапеути. Такав вид едукације може значајно да побољша резултате лечења", закључио је проф. др Миљан Ћеранић. 

Иако је порука СЗО јасна, лекари подсећају да паника није решење. Умереност у исхрани, више физичке активности и редовни превентивни прегледи остају најбоља одбрана од болести.

(Mondo.rs)