ГРОЗНИЦА ЗАПАДНОГ НИЛА СЕ ШИРИ СРБИЈОМ Оболели регистровани у седам округа ЕВО ГДЕ ЈЕ НАЈКРИТИЧНИЈЕ
У Србији је од почетка сезоне надзора над грозницом Западног Нила регистровано укупно 18 случајева оболевања, показују најновији подаци Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“.
Према подацима Батутa, који су ажурирани 31. августа, међу оболелима је 12 мушкараца и шест жена, док просечна старост оболелих износи 63,2 године. Посебно је важно то што је код 15 оболелих регистрован неуроинвазивни облик болести.
Случајеви су до сада потврђени на територији седам округа. Највише их је регистровано у Београду, где су забележена седам случаја, док су по три случаја потврђена у Средњобанатском и Јужнобачком округу. По два случаја регистрована су у Јужнобанатском округу, а по један у Шумадијском, Севернобачком и Западнобачком округу.
Вирус преносе комарци
Грозница Западног Нила је сезонско обољење које се на људе најчешће преноси убодом зараженог комарца. Главни преносилац вируса је комарац врсте Culex pipiens, која је присутна и на подручју Србије.
Сезона преношења вируса у Србији обично траје од јуна до новембра, па надлежни апелују на грађане да и током наредних месеци наставе да предузимају мере заштите од убода комараца.
На опасност од вируса указује и ситуација у другим европским земљама. Према подацима за 26. август, случајеви грознице Западног Нила код људи регистровани су у 11 држава Европске уније и Европског економског простора, као и у Северној Македонији и Албанији.
Укупно su 857 локално стечених случајева инфекције вирусом Западног Нила пријавила 13 европских земаља. Највише случајева забележено је у Италији и Грчкој, а обољење је регистровано и у Румунији, Шпанији, Француској, Северној Македонији, Немачкој, Хрватској, Аустрији, Холандији, Кипру, Албанији и Мађарској.
Како да се заштитите?
Стручњаци саветују да се, нарочито током боравка на отвореном, користе репеленти на откривеним деловима тела и носи светла, комотна одећа дугих рукава и ногавица.
Такође, препоручује се избегавање боравка напољу у сумрак и зору, када су комарци најактивнији, као и коришћење заштитних мрежа на прозорима, вратима и око кревета.
Посебно је важно уклонити стајаћу воду у двориштима и око куће, јер управо таква места комарцима могу послужити за полагање јаја. Због тога би најмање једном недељно требало испразнити воду из саксија, посуда за воду и храну за кућне љубимце, канти, буради и других предмета у којима се вода задржава. Треба уклонити и старе гуме и остале предмете који могу да прикупљају воду.
Иако сам убод комарца не значи да ће особа оболети, појава симптома који могу указивати на тежи, неуроинвазивни облик болести захтева да се особа што пре јави изабраном лекару.
Грађани ће, како је саопштено из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, о даљем развоју епидемиолошке ситуације бити обавештавани путем званичних информација и средстава јавног информисања.