Не једе се и не пије ништа што је црвено, а ЖЕНАМА ЈЕ ОВО СТРОГО ЗАБРАЊЕНО Верници сутра славе СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА Једну ствар морате обавезно да ОПЕРЕТЕ

Светом Јовану је посвећено највише празника у његово име - чак седам.

Свети Јован Крститељ се код православаца празнује 20. јануара. Међутим, Свети Јован је уско повезан и са Богојављењем које је дан пре, 19. јануара. На тај дан је Свети Јован Крститељ обавио крштење Исусово у реци Јордан, када се и објавило свету да је он Син божји.

Дан касније, обележава се Сабор када се људи "сабирају" у цркви ради певања и слављења Бога у част и хвалу празнованог великог Јована, Претече и Крститеља.

Шест месеци пре зачећа Исуса Христа рођен је Претеча Господњи, Свети Јован Крститељ, 7. јула и тај датум се слави као Ивандан. Његови родитељи Захарије и Јелисавета дуго нису могли имати децу, па кад им се родио син, завладала је велика радост.

Такође, обележава се и усековање главе Светог Јована Крститеља који се прославља 11. септембра када се Црква сећа мученичког страдања проповедника и претходника Исуса Христа - Светог Јована. На тај дан је он по наредби Ирода изгубио главу, а ученици Јованови су га сахранили у Севастији, старој Самарији у Палестини.

Октобра 6. се обележава зачеће Светог Јована, односно милост, чудо и мудрост Божија. Милост према старцу Захарију и старици Јелисавети који су Бога молили за дете. Чудо зачећа у престарелој утроби мајке. Мудрост у плану Божијег спасења. Желео је да он буде пророк и Претеча Христу Господу.

По одсецању главе, наредила је жена Иродова да глава не буде сахрањена са телом, плашивши се васкрсења. Тако је његова глава била закопана дубоко у земљу. Жена једног дворјанина Иродовог, Јована, није могла да трпи неправду, те је тајно ископала тајно главу и однела на Гору Јелеонску где га је сахранила. Друго обретење главе се обележава 9. марта, а обележава преношење главе Јована Крститеља у Цариград. Треће обретење обележава преношење главе Светог Јована у место Комане и обележава се 7. јуна.

Сродство са Исусом Христом
 

Девица Марија и Јелисавета, мајка светог Јована Крститеља су биле сроднице по мајци. Дуго Јелисавета није могла да остане трудна, а по сусрету Пресвете Богородице и Свете Јелисавете, мајка Јована Крститеља усклкикну:

"Благословена си ти међу женама и благословен је плод утробе твоје! И откуд ово да дође мати Господа мога к мени? Јер, гле, када глас поздрава твога дође у уши моје, заигра дете од радости у утроби мојој! И благо оној која је веровала да ће се извршити што јој обећа Господ!"

Дете које је у утроби мајке заиграло би Јован Претеча, који је најављивао Христа и пре него што се сам открије свету.

Веома је поштован у исламској традицији.

У хришћанству се Јован Крститељ поштује као светац, мученик и претходник Исусов, а у исламској традицији је познат као пророк Јахја ибн Закарија - Јахја син Закарије.

Мандејци указују Јахји највише поштовање и сматрају га јединим истинским месијом, а због чега су познати и као хришћани светог Јована Крститеља. Они су иначе народ семитског рода насељен у Ирану и Ираку, преноси "Магазин.новости".

Обичаји за Светог Јована Крститеља
 

За ову славу везује се обичај прања иконе. Обичај прања икона подразумевао је да се иконе износе из куће после јутрења на реку, или бунар и да се умивају. Иконе су се брисале крпом која је поквашена у води.

Мада је обичај одавно нестао, тада се веровало се да ће онога ко не умије икону стићи казна, те да ће му се те године одузети руке и ноге. На светог Јована верници, по могућству, у руке не узимају нож, у знак сећања на страдање Јованово.

Народни обичаји кажу да сутра жене никако не треба да дирају плетиво, маказе нити игле "да им мишеви не би гризли веш". С друге стране, дан је идеалан дан за полазак на пут, уколико сте га планирали, јер ћете имати заштиту овог свеца.

У народу постоји обичај да се људи на овај дан братиме и куме, јер се Јован сматра узором карактера и поштења. На сутрашњи дан се не једе се и не пије ништа што је црвено, јер боја симболизује невино проливену светитељеву крв.

Верује се да Свети Јован стоји на струги Јовановој тј. на улазу у загробни живот и пропушта душе умрлих. Сматра се заштитником певача, музичара, кројача, кожара, крзнара, вунара, ременара, гостионичара, ножара, брусача, затвореника, осуђених на смрт, узгајивача птица, оболелих од епилепсије, Малте, Јордана и великог броја градова широм света, пише Жена Блиц.