ДРЖАВА ИМА РЕШЕЊЕ, А РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ И ДАЉЕ УБИЈА Зашто родитељи углавном кажу "не" вакцини

Око 440 жена у Србији годишње изгуби битку против рака грлића материце, истакла је директорка Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ Верица Јовановић на конференцији поводом Европске недеље превенције од те болести, нагласивши да је реч о обољењу које у великој мери може да се спречи, али да је проблем што је одзив на бесплатну ХПВ вакцинацију и даље низак.

Јовановићева је навела да се у Србији на годишњем нивоу региструју 1.133 новооткривена случаја карцинома грлића материце, што значи да више од три жене дневно добије ову дијагнозу. Указала је да је рак грлића материце болест која се у потпуности може спречити ако се на време открије дуготрајна инфекција изазвана високоризичним типовима хуманог папилома вируса (ХПВ), као и кроз ПАПА тест, ХПВ тестирање и ХПВ вакцинацију, које су доступне о трошку државе.

Удружење грађана за борбу против рака јајника и грлића материце „Проговори“ покренуло је иницијативу да се у току 2026. године промовише имунизација против ХПВ, како би најмање 30.000 дечака и девојчица примило вакцину која може спречити рак грлића материце, али и бројне друге болести попут кондилома и карцинома ануса и спољашњих гениталних органа.

Јовановићева је навела да је у Србији, према подацима Института „Батут“, од почетка имунизације пре четири године, против ХПВ вируса о трошку државе са све три дозе вакцинисано око 50.000 деце и младих. Додала је да охрабрује податак да је у последњој деценији у Србији забележен пад морталитета од рака грлића материце од преко 12 одсто, као резултат превентивних мера, унапређене дијагностике и правовременог лечења.

Многи родитељи су и даље скептични упркос апелима лекара. Иако је и по школама и приликом редовне вакцинације ученика дата могућност да се одлуче и за ХПВ вакцину, већина родитеља је са подозрењем гледала на то. Само мањи број се, како смо сазнали по домовима здравља, одлучивао да потпише да њихово дете прими вакцину, а углавном су у питању девојчице.

Горица Ђокић из Удружења пацијенткиња упозорила је да готово 90 одсто популације у Србији током живота дође у контакт са ХПВ-ом, а да свакога дана две жене изгубе живот од рака грлића материце. Управо зато покренута је иницијатива да током 2026. године у Србији буде заштићено најмање 30.000 деце која до сада нису вакцинисана против ХПВ. Иако постоји капацитет да се годишње вакцинише и до 600.000 деце и младих, за скоро четири године вакцинисано је свега око 60.000 дечака и девојчица. Овим темпом неће бити достигнути циљеви Светске здравствене организације нити ће рак грлића материце бити елиминисан.

Докторка Маријана Миловић-Ковачевић, руководилац Клинике за интернистичку онкологију у Институту за онкологију и радиологију Србије, рекла је да се Србија налази у изузетно неповољној позицији када је реч о карциному грлића материце. Извештај представљен на Канцеролошкој недељи 2025. године показао је да је у 2024. обухват вакцинацијом био изузетно низак – у потпуности је било заштићено свега четири одсто девојчица и два одсто дечака, што је далеко испод циљева Светске здравствене организације и Европског плана за борбу против рака.

Она је додала да закључци извештаја указују да ХПВ вакцина треба да добије статус обавезне вакцине и да се изједначи са осталим вакцинама из календара имунизације, уз паралелно јачање организованог скрининга и доступности савремених терапија. Навела је и да улагање у превенцију доноси повраћај од три до осам пута, што елиминацију карцинома грлића материце чини не само медицинским, већ и рационалним економским циљем.

Директор Канцеларије Светске здравствене организације у Србији Фабио Скано истакао је да ниједна жена не би требало да умре од карцинома грлића материце, јер се та болест може спречити, подсећајући на глобалне циљеве – да до 2030. године 90 одсто девојчица буде вакцинисано до 15. године, 70 одсто жена скрининговано, а 90 одсто лечено.

Искуства других земаља показују да висок обухват ХПВ вакцинацијом, уз организован скрининг, доводи до драматичног пада преканцерозних промена и карцинома, па чак и до реалног циља – елиминације рака грлића материце као јавноздравственог проблема. Земље попут Енглеске, Шведске, Аустралије и Руандe већ бележе значајне резултате захваљујући системској подршци, школским програмима вакцинације и снажним кампањама усмереним ка младима.

Подаци Института „Батут“ показују да је од почетка спровођења препоручене имунизације против ХПВ о трошку државе, закључно са 31. децембром 2025. године, прву дозу вакцине против ХПВ примило укупно 35.862 деце узраста од 9 до 14 година, од чега је 26.854 у потпуности вакцинисано у складу са узрастом. У старијој узрасној групи, од 15 до 19 година, прву дозу примило је 24.085 адолесцената, док је њих 18.760 завршило комплетну вакцинацију са три дозе.

Од априла 2024. године омогућена је и вакцинација студената узраста од 19 до 26 година у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу. У оквиру тог програма прву дозу вакцине примило је 6.332 младих, док је 4.666 њих у потпуности вакцинисано.

24седам