БЕРЗЕ, БАНКЕ И БИТКОИН: КО ЗАИСТА КОНТРОЛИШЕ НОВАЦ БУДУЋНОСТИ Дигитални новац осваја свет ДА ЛИ ЋЕМО ПЛАТУ ДОБИЈАТИ У ТОКЕНИМА?
Крипто тржиште данас више није егзотична појава, резервисана за технолошке ентузијасте и авантуристе са интернета.
Напротив, све чешће нас позивају да улажемо у криптовалуте - кроз рекламе, инвестиционе платформе, па чак и кроз производе класичних банака и берзи. Оно што је пре само десетак година деловало као маргинална, готово анархистичка идеја, данас се све јасније уклапа у глобални финансијски систем. Криптовалуте су прошле пут од авангарде и експеримента, преко спекулативне грознице, до релативно стабилног тржишта, које се повезује с осталим валутама, берзама и финансијским инструментима.
Кад се мало измакнемо, све нам је јасно. Криптовалуте, иако имају „крипто” у имену, нису никаква тајна. Оне су логичан наставак дуге еволуције новца и трговања. Од злата као физичке подлоге вредности, преко папирног новца, чекова и хартија од вредности, па све до потпуно дематеријализованих финансијских инструмената, берзе су се вековима кретале ка већој апстракцији, бржој размени и мањим трошковима поверења. Крипто је у том ланцу само први пут радикално померио поверење с институција на технологију, односно на протокол и алгоритам. Ту, међутим, имамо проблем: обичан човек више верује извештају из банке на којем пише Еуро.
- Људи с правом више не гледају на биткоин као на нешто где могу на брзину да се зараде озбиљне паре - каже у свом блогу Александар Матановић, директор криптоберзе ЕЦД. - За то сад служи АИ. С друге стране, још увек недовољан број људи га види као поуздану имовину за дугорочно чување.
И, шта сад? Да ли је то сигнал да је криптовалута привремени занос или ћемо ипак на крају сви плате добијати у биткоинима и етереумима? Стручњаци се углавном слажу да финансијски свет улази у нову фазу. У будућности, готово све што данас познајемо као имовину (акције, обвезнице, некретнине, па чак и право на део будуће зараде неке фирме) може постојати у дигиталном облику, као токен. То у пракси значи да ће се трговати брже и једноставније, без чекања од неколико дана да новац легне и без великог броја посредника.
Вера у технологију, а не у банку
Најважнија промена није само финансијска, већ друштвена. Померамо се од света у ком се верује банци и институцији, ка свету у ком се верује технологији и правилима уграђеним у систем. Криптовалуте су биле својеврстан експеримент који је показао и добре и лоше стране таквог приступа – од брзине и слободе, до преваре и нестабилности када нема јасних правила.
Зато није реално очекивати да банке и берзе нестану. Вероватније је да ће постати мање приметне, брже и технолошки напредније. За обичног човека то значи једноставнији приступ новцу и улагањима, али и већу одговорност да разуме ризике. Крипто, у том смислу, није крај финансијског система, већ знак да се он мења брже него икада – и не увек на начин који нам делује потпуно безбедно или познато.
- Фундаменти криптоиндустрије су јачи него икада, будућност без криптовалута је прилично тешко замислити, људи из света финансија су већ прихватили ту неминовност или су на добром путу да је прихвате. Остаје да време уради своје… и остаје на нама који се криптом бавимо, да помогнемо да се тај процес мало погура – каже Матановић.
За обичног човека то би могло да изгледа овако: уместо да иде у банку, потписује папире и чека два или три радна дана да купи неку акцију или пребаци новац, он то ради преко апликације, у било које доба дана или ноћи, а трансакција се завршава за неколико минута. Берзе не нестају, али постају више као дигитална инфраструктура која обезбеђује да све буде законито, безбедно и проверљиво, а не као место на ком се физички тргује.
Истовремено, класичне берзе и блокчејн технологија све више се спајају. Уместо сложених система и више различитих институција које воде евиденцију ко шта поседује, све се бележи у једној заједничкој дигиталној књизи. То смањује могућност грешака и злоупотреба и повећава транспарентност. Инвеститори тачно знају шта купују и шта поседују, док велики системи губе део „магле” у којој су до сада функционисали.
Криптовалуте су већ показале да радно време берзе, државне границе и велики почетни улози нису неопходни
Посебно важна промена односи се на начин трговања. Данас велики део трговине на берзама већ обављају алгоритми. У будућности, уз помоћ вештачке интелигенције, ти системи ће сами анализирати вести, економске податке и дешавања у свету и на основу тога доносити одлуке. Човек више неће морати да „погађа” тренутак куповине или продаје, већ ће више надгледати систем и одређивати колики ризик жели да прихвати.
Криптовалуте су већ показале да радно време берзе, државне границе и велики почетни улози нису неопходни. Тржиште је отворено 24 сата дневно, доступно људима широм света, с релативно малим износима за улазак. Будућност ће, вероватно, бити нека врста компромиса: системи ће бити технолошки напредни и доступни, али и јасније регулисани, како би се смањили ризици.