АЛАРМ ЗА РЕКЕ НА БАЛКАНУ Хиљаде километара већ уништено, штета све већа!
Хиљаде километара балканских река оштећено је последњих година, показала је студија објављена у среду, јер изградња хидроелектрана, брана и вађење седимента доводе до „сталне ерозије“ неких од последњих нетакнутих европских водених путева.
Балкан је дом неких од најчистијих и најдивљих река у Европи, кључних за биодиверзитет континента. Међутим, пораст броја инфраструктурних пројеката све их више угрожава, наводи се у студији коју су објавиле невладине организације Riverwatch и EuroNatur, јавља AFP, преноси сарајевска N1.
Дивља река је она која је нетакнута од индустрије или брана. Али последњих година, цели балкански регион је доживео процват малих хидроелектрана, које су великодушно субвенционисане, јер инвеститори желе да искористе поуздан и обновљив извор енергије.
Према извештају истих невладиних организација из 2024. године, на Балкану постоји 1.800 таквих постројења, а планирано је више од 3.000 додатних грађевинских пројеката.
Ново истраживање фокусирало се на „готово природне“ реке – водене путеве где ток остаје нетакнут или готово нетакнут, са природним поплавним подручјима.
У 2012. години, ове углавном непромењене реке чиниле су 30 одсто водених путева у региону. Међутим, до 2025. године представљале су само 23 одсто – губитак од готово 2.500 километара.
Ове реке, које су кључне за очување животне средине, посебно су угрожене у Албанији и Босни и Херцеговини.
Масовно смањење готово природних речних деоница
За Босну и Херцеговину, удео нетакнутих река смањио се за 23 одсто између 2012. и 2025. године.
Албанија је забележила „масовно смањење готово природних речних деоница“, са 68 одсто у 2012. на само 40 одсто у 2025. години, наводи се у извештају.
Такође је напоменуто да је одлука Албаније из 2023. године да прогласи реку Вјоса – једну од последњих дивљих река у Европи – националним парком помогла у блокирању десетина планираних брана.
Захваљујући правним победама, широм региона успешно је сачувано готово 900 километара река.
