БЕСПЛАТНЕ КУЋЕ НА СЕЛУ ЧЕКАЈУ НОВЕ МЛАДЕ ПОРОДИЦЕ: Држава доделила чак 4.000, акција се наставља, а биће и новина! Министар Кркобабић открива за Дневник СВЕ ДЕТАЉЕ
Министарство за бригу о селу ове године имаће на располагању исту суму новца као и лане.
За 2026. годину припремљен је нови програм подршке добровољним ватрогасним друштвима у сеоским срединама Приоритет ће бити наставак свих значајних програма започетих претходних година, међу којима су: насељавање сеоских кућа са окућницом, обезбеђивање бесплатног превоза за сеоско становништво, програм подршке развоју привредних активности, обнова сеоских домова културе, као и подршка организовању сада већ традиционалне манифестације „Михољски сусрети села”, изјавио је за Дневник министар за бригу о селу у Влади Републике Србије Милан Кркобабић.
4.000 кућа додељено на селу
Говорећи о суми новца с којом ће Министарство располагати, министар Кркобабић је казао да је износ битан, али не и одлучујући када су у питању постављени циљеви Министарства за бригу о селу. - Битно је на шта се новци троше, како се троше и какви су ефекти тог трошења. Сваки динар уложен у оживљавање села Србије је најбоље уложени динар. Села су увек давала, дају и даваће: сировине, пољопривредне производе, али, пре свега, дају паметне, вредне и талентоване младе људе. Време је да селима нешто и вратимо. Склон сам да то назовем партнерством урбаног и руралног дела земље.
33 посто житеља дошло из града
Министар је истакао да ће ове године подршака бити усмерена ка добровољним ватрогасним друштвима у сеоским срединама, којих у Србији има око 390, а од тога је у АП Војводини чак 211. - Сеоска насеља су најугроженија од последица поплава и пожара, па би формирање и јачање добровољних ватрогасних друштава представљало значајан допринос очувању живота, имовине, инфраструктуре, флоре и фауне у тим срединама. Уз задруге, домове култура, цркве, школе и поште,та добровољна ватрогасна друштва селима дају препознатљив идентитет и сигуран су знак да у њима људи живе здравим животом. У пракси то значи обнову ватрогасних домова и њихову бољу материјално-техничку опремљеност, куповину цистерни, пумпи,опреме... а цистерне ће имати више намена, јер ће се, осим у пожарима, користити и за допремање пијаће воде у насељима током несташица воде.
Програм повратка на село, предочио је министар Кркобабић, опште је прихваћен и нема алтернативу. - Три су основна циља која постижемо програмом насељавања празних сеоских кућа са окућницом: популациони или демографски – муњевито мењамо демографску слику, подмлађујемо село, економски – у села долазе радноактивни и стручни млади људи, а није занемарљив и ефекат стављања у функцију земљишта где окућнице, у просеку, достижу и 20 ари и, коначно, где настојимо да ниједан део Србије не остане празан.
Битно је на шта се новци троше, како се троше и какви су ефекти тог трошења (министар Милан Кркобабић)
За првих пет година додељено је укупно 4.000 кућа. - Добитнике кућа редовно обилазимо са представницима локалних самоуправа на чијој се територији налазе. Долазак младих људи на село представља оживљавање школе, отварање обданишта, какав је пример у Бачком Петровом Селу. Нови станари сеоских кућа, на плацевима које су добили уз кућу, баве се ратарском, воћарском и повртарском производњом, као и сточарством. С обзиром на то да је трећина нових становника дошла из града, а да 90 одсто њих има завршене факултете, разноврсност њихових занимања је практично неограничена.
Више од 17.000 људи скућило се на селу
Свој први дом на селу до сада је добило 17.100 људи и деце који су се скућили у 895 села, у 129 градова и општина. Рекордер по броју додељених кућа међу локалним самоуправама је Сомбор са 251 додељеном кућом, а међу селима то је Бачко Петрово Село, у општини Бечеј, са 113 домаћинстава. Просек година нових власника је 29,8. година.
Министар је споменуо неколико занимљивих примера: Тања и Ненад Сарић, који су се са ћеркицом из Београда преселили у Мало Црниће, у село Кула, већ се увелико успешно баве виноградарством и имају винарију. Стефан и Селена Манојловић, са двоје деце, из Зајечара су прешли у сеоску кућу у Књажевцу, где су покренули приватан бизнис, отворили фирму за производњу примаме за риболов. Роби Филеп и Сања Шарановић, са двоје деце, у Житишту су подигли плантаже лековитог биља. Мина Николић у селу Леновац код Зајечара, ускоро доктор пољопривреде, намерава да покрене производњу ароније.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.
