ЗАРАДА НА ЈЕДНОМ ТОВЉЕНИКУ И ДО 100.000 ДИНАРА, ПРЕРАЂИВАЧИ ТРЉАЈУ РУКЕ: Ово је РЕАЛНА ЦЕНА килограма чварака
На домаћем тржишту свињског меса влада велика диспропорција између цене товљеника и порерађевина, на штету сточара и грађана купаца.
Тренутно ухрањена свиња од 120 килограма по цени од 170 динара за килограм живе мере вреди 20.440 динара. За те паре може се купити 16 килограма чварака, јер килограм тих прерађевина се продаје на најпрометнијој Футошкој пијаци у Новом Саду за око 1.300 динара. Исто толико кошта и килограм сувог врата, печенице и кулена. Килограм сувих кобацица кошта 1.500 динара па се за једног товљеника може купити 13,6 килограма кобасица, више од 50 килограма масти, шваргле и џигерњаче за по 400 динара килограм, колико коштају ови месни производи на пијачним тезгама.
500 динара чварци треба да коштају, а не 1.300
Код великих индустријских прерађивача цене свих наведених прерађевина су више за 10−20 посто па се за вредност товљеника могу купити мање количине наведених намирица, али може се више зарадити. Што је свиња меснатија, меса за печеницу, суви врат и кобасице буде више и сразмерно томе прерађивачи увећавају приход. Од једног товљеника од 120 килограма може се добити три-четири килогрма чварака, од 10 до 15 литара масти и неколико килограма шваргле и џигерњаче. Од свиње се продају и папци и сува ребра и кости, од којих прерађивачима такође стиже зарада. Рачуница каже да само на једном товљенику зарада прерађивачима може да буде и око 100.000 динара, што је скоро пет пута више од вредности самог товљеника.
Сточари су су посебно кивни на цену чварака, који по њима не би требало да коштају више од 500 динара, уколико се маст топи од свиња утовљених у нашим оборима. Овај нуспроизвод од свиње, наглашавају сточари, требало би да буде јефтинији, јер кланичари увозе маст по нижим ценама него што су овде, а продају је по цени колико коштају кобасице, суви врат и слични производи.
100.000 динара вредност прерађевина од товљеника
По речима дугогодишњег фармера и прерађивача меса Младена Лемајића из Шида, некада је све од свиње ишло у прераду.
− Сада у прераду иде само месо − казао је Лемајић. − Само велике индустријске кланице користе изнутрице, главу, кожуру − за паштете, нареске и саламе, јер мали прерађивачи не могу да нађу раднике ни за прерађевине, а камоли да имају некога на фарми који би хтео да чисти црева за кобасице. Ретки су они који топе маст и продају чварке. Зато имају отпада 30 одсто по закланој свињи.
Товљеник од 120 килограма по цени од 170 динара живе мере кошта 20.440 динара
Лемајић каже да је тржиште месних прерађевина презасићено. Много је малих и средњих фарми који прелазе на прераду да би задржале тов и из прерађевине извукли неку корист које немају због ниских цена живе ваге свиња, која се сада креће око 170 динара.
Печеница, кулен...
Ако по једном товљенику од 120 килограма отпадне 30 одсто, чистог меса остане око 60 одсто (72 килограма), јер осим меса товљеник има и око 10 килограма сланине, неколико килограма изнутрице, главу, од којих се израђују прерађевине.
Само десет килограма печенице по 1.300 динара вреди више од половине коштања товљеника. Ако се уз печеницу сабере и новац од само десет килограма сувог врата и кулена, прерађивачи добију пара колико безмало вреде два товљеника. Уколико се 72 килограма чистог меса помножи са ценом печенице од 1.300 динара, добије се 93.600 динара. колико вреди мало више од четири и по товљеника (91.980 динара). Али, пређивачи не праве сухомеснате производе од прве класе меса већ од крмача и нераста, који теже више стотина килограма.
− На домаћем тржишту је пуно увозног меса јефтинијег од нашег. Килограм свеже сланине у Хрватској кошта свега 2,38 евроценти. С друге стране, имамо и велике трговинске ланце у сваком мало већем мести, где се нуде и месо и прерађевине на акицијама. И мада акцијске цене нису ниже од цена прерађевина из домаће радиности, на купце снижења делују као да ће потрошити мање новца − навео је Лемајић.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.