СЛЕДИ НАСТАВАК ПРЕГОВОРА О ОКОНЧАЊУ РАТА Ево шта су Русија, Украјина и Америка договориле и шта следи 1. фебруара

Украјина је 24. јануара завршила другу рунду трилатералних мировних преговораса Русијом и Сједињеним Америчким Државама у Уједињеним Арапским Емиратима, чиме су окончана два дана разговора у оквиру обновљеног, од САД предвођеног покушаја да се дође до решења око рата у Украјини. Разговори између три земље биће настављени у Абу Дабију 1. фебруара.

"Веома конструктивни разговори"

Специјални изасланик председника САД Стив Виткофнавео је на мрежи "Икс" да су дводневни преговори били "веома конструктивни", додајући да су "(амерички) председник (Доналд) Трамп и цео његов тим посвећени доношењу мира овом рату".

- Главна тема разговора били су могући параметри за окончање рата - изјавио је председник Украјине Володимир Зеленски након састанака.

- Изузетно ценим свест о неопходности америчког надзора и контроле процеса окончања рата и очувања стварне безбедности - рекао је Зеленски.

Улога УАЕ и амерички мировни оквир

Портпарол владе УАЕ рекао је да су разговори вођени у "конструктивној и позитивној атмосфери" и да су укључивали директан контакт руских и украјинских представника у оквиру мировног предлога који су изнеле Сједињене Државе.

Позадина преговора и кључне теме

Преговори су почели 23. јануара, након интензивног дипломатског дана 22. јануара, када се Зеленски састао са Трампом у Давосу, док су амерички изасланици водили одвојене ноћне разговоре са руским председником Владимиром Путином у Москви.

Очекивало се да се трилатерални разговори фокусирају на два кључна питања: будућност делимично окупираног региона Донбаса и могућу обуставу напада на енергетску инфраструктуру - предлоге које су украјински и амерички тимови планирали да изнесу руској страни.

- Питање Донбаса је кључно - рекао је Зеленски новинарима уочи почетка разговора.

- О њему ће се расправљати, као и о модалитетима које три стране виде у Абу Дабију - додао је он.

Предуслови Москве

Разговори се одвијају под јасним притиском Кремља. Током састанака у Москви 22. јануара, Путин је америчкој делегацији рекао да без решавања територијалног питања "нема смисла надати се" окончању рата, навео је његов помоћник Јуриј Ушаков.

Путин је инсистирао да сваки споразум мора да реши то питање "према формули договореној у Енкориџу", мислећи на састанак са Трампом који је одржан у августу 2025. године на Аљасци.

Уочи тог самита на Аљасци, Кремљ је захтевао да Кијев повуче своје снаге из делова Доњецке и Луганске области које Русија још увек не контролише у потпуности.

Ушаков је рекао да је Путин тај став поновио америчким преговарачима, представљајући га као неусловљив предуслов за напредак ка дугорочном договору.

Ко учествује у преговорима?

Украјинску делегацију чине високи званичници, међу којима су секретар Савета за националну безбедност и одбрану Рустем Умеров и шеф Председничке канцеларије Кирил Буданов.

На руској страни, делегацију предводе високи представници Министарства одбране, на челу са адмиралом Игором Костјуковим, шефом војне обавештајне службе.

Присуствују и главни изасланик Кремља Кирил Дмитријев, као и амерички специјални изасланик Стив Виткоф. Руски званичници наводе да ће се фокусирати на "економска питања", док посебна радна група за безбедност учествује у трилатералном формату.

Економска питања и замрзнута руска средства

Економски део преговора укључује разговоре о коришћењу руске имовине замрзнуте у Сједињеним Државама за финансирање послератне обнове Украјине, као и за покривање предложене чланарине од милијарду долара за Трампов "Одбор за мир".

Саветник председника Украјине Дмитро Литвин изјавио је да се разговори одвијају у више формата - кроз заједничке сесије, одвојене билатералне састанке и мање радне групе подељене по темама.
Питање Донбаса - територија остаје најспорнији део преговора
Русија већ дуго захтева повлачење украјинских снага из Донбаса, а након више од деценије сукоба, Кремљ сада сваку будућу обуставу ватре везује за оно што Кијев описује као капитулацију у том региону.

Луганска област је готово у потпуности под руском контролом, док украјинске снаге и даље држе делове Доњецке области - око 6.600 квадратних километара, укључујући кључне градове Славјанск и Краматорск.

Украјина је одбацила могућност повлачења. Званичници су навели да би Кијев могао да размотри алтернативне аранжмане, попут демилитаризоване зоне, док је америчка страна предложила и формирање слободне економске зоне у деловима региона.

Зеленски је нагласио да сваку одлуку о територији морају да донесу Украјинци, путем избора или референдума.

Истраживање из децембра показало је да би око 75% Украјинаца одбацило мировни споразум без безбедносних гаранција који би укључивао повлачење из Донбаса. Упркос томе, Москва није променила став.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да Русија инсистира на повлачењу украјинских оружаних снага из Донбаса, називајући то важним условом за окончање рата.

Примирје у енергетском сектору

Енергетска безбедност представља други стуб преговора.

Украјина и Сједињене Државе планирају да предложе Русији обуставу напада на украјинску енергетску инфраструктуру, у замену за то да се Кијев уздржи од удара на руске рафинерије нафте и нафтне танкере, преноси Финанциал Тимес.

Украјина се суочава са екстремном хладноћом и поремећајима у снабдевању грејањем и електричном енергијом након нових руских напада на енергетски сектор, што је чак довело до проглашења ванредног стања.
Идеја о енергетском примирју већ се раније појављивала.

У децембру 2025. године Зеленски је предложио привремену обуставу напада на енергетске објекте, али је Кремљ то одбио, наводећи да Русија тражи "дугорочни мир, а не примирје".

Раније је и тридесетодневни мораторијум на нападе на енергетске објекте, уведен на пролеће 2025. након преговора Трампа и Путина, пропао без трајне деескалације.

Кијев је оптужио Русију да је наставила нападе, док је Москва оптужила Украјину за ударе на енергетске циљеве унутар Русије.

Шта ће се дешавати даље?

Очекивања за велики помак остају ниска. Према речима украјинског председника, преговори трају два дана, а преговарачки тимови би требало да известе о евентуалном напретку.

Уочи разговора, Зеленски је навео да је са украјинском делегацијом разговарао о дневном реду, формату и очекиваним исходима.

Руска државна агенција ТАСС, позивајући се на неименоване изворе, навела је да ће се преговори углавном фокусирати на проналажење заједничког основа.

За сада, две главне теме остају будућност Донбаса и потенцијално енергетско примирје. Русија инсистира на максималистичким територијалним захтевима, док Кијев одбацује повлачење и захтева чврсте безбедносне гаранције.

Kurir.rs/Kyiv Independent/Preneo: V.M.