У Војводини се једу мрсне переце СУТРА ЈЕ САВИНДАН Црвено слово је у календару, а једна ствар је СТРОГО ЗАБРАЊЕНА Ево шта наговештава СРЕЋУ, НАПРЕДАК и РОДНУ ГОДИНУ

Свети Сава, први српски просветитељ, заштитник школства и најмлађи син оснивача српске државе, један је од најцењенијих светитеља.

Рођен је 1169. године као Растко Немањић, најмлађи син великог жупана Стефана Немање. Још у раној младости је показао снажну склоност ка духовном животу, па је већ 1192. године напустио двор и отишао на Свету Гору, где се замонашио. Историјски записи наводе да се након шеснаест година вратио у Србију како би измирио своју завађену браћу Стефана и Вукана, али и да је имао кључну улогу у духовном и културном уздизању српског народа кроз просветитељски рад и писана дела.

Његово највеће достигнуће свакако је то што је изборио аутокефалност Српске православне цркве у Никеји 1219. године, и постао први архиепископ СПЦ. Тиме је поставио темеље самосталности црквеног и духовног живота у Србији.
Свети Сава се сматра заштитником просветних радника и апотекара, као и утемељивачем српског законодавства. У Србији се поштује као крсна и школска слава, па се сваког 27. јануара у основним и средњим школама традиционално организују приредбе и свечаности.

Преминуо је 25. јануара 1236. године у Трнову, приликом повратка с ходочашћа, из Јерусалима. Вест о његовој смрти у Србију је стигла два дана касније, због чега се празник Светог Саве обележава 27. јануара.

Више од три века касније, због изузетно снажног култа који је уживао у народу, Синан-паша је 1594. наредио спаљивање Савиних моштију на Врачару, али ни тај чин није умањио поштовање и значај Светог Саве у српској традицији.

Обичаји и народна веровања везани за Светог Саву

На овај празник се традиционално избегава ношење црвене одеће, јер се некада сматрало да та боја привлачи вукове.
Народни обичај налаже да се на Светог Саву не оштре ножеви, бритве, ни други алати.
 

Савиндан се обележава свечано широм Србије. У појединим крајевима, нарочито међу породицама којима је овај светац крсна слава, обичај је да се пости седам дана уочи празника.
У Војводини се на дан Светог Саве традиционално припремају светосавске переце, посне ако празник пада у среду или петак, а мрсне уколико је неки други дан у недељи. Овај обичај потиче из захвалности свецу за лакше млевење жита, а некада су се переце носиле у цркву и делиле деци.
 

Иако је Савиндан црвено слово у црквеном календару, дозвољено је, па чак и препоручљиво, обављање кућних послова. Овакво веровање везује се за старе обичаје када је стока сама одлазила на испашу, а домаћини су користили дан за сређивање дома. Због тога се овај празник често повезује и са великим спремањем.
 

Народна предања кажу да грмљавина на Савиндан наговештава важне, преломне догађаје, често са негативним призвуком, јер је грмљавина зими неуобичајена појава. Насупрот томе, верује се да сунчан дан Светог Саве доноси срећу, напредак и родну годину, пише Глоси.