ИМАО СРЧАНИ УДАР У 26. ГОДИНИ Случај Београђанина забринуо лекаре, ИНФАРКТ СВЕ ЧЕШЋИ КОД МЛАДИХ, ЕВО ЗАШТО

Инфаркт миокарда, као и друге кардиоваскуларне болести, већ дужи низ година не сматра се искључиво обољењем старије популације. Међутим, континуирано померање старосне границе ка млађим узрастима представља све израженији и забрињавајући јавноздравствени проблем.

Алармантни епидемиолошки подаци указују на пораст учесталости акутног коронарног синдрома међу особама старости између 35 и 40 година, али и код још млађих пацијената. Недавни случај инфаркта миокарда код мушкарца старог свега 26 година додатно апелује на појачану превенцију и рано препознавање кардиоваскуларних фактора ризика.

Лекари београдске Хитне помоћи добили су забрињавајући позив када је једна Београђанка пријавила тегобе свог тридесетшестогодишњег сина, које су се манифестовале болом у грудима. Посебну забринутост изазвала је чињеница да је иста особа већ имала слично искуство у породици, с обзиром на то да је њен млађи син, у доби од свега 26 година, претходно преболео инфаркт миокарда.

Kако објашњава докторка Бисерка Обрадовић за "Блиц", то није само случај код нас. Вршена су и испитивања у САД и отприлике 0,3 одсто Американаца од 18 до 44 година старости, имало је срчани удар 2019. године, а прошле године, после пет година, тај број порастао на 0,5 одсто, што лекари у САД описују као "црвени аларм".

Постоји неколико фактора

Према речима докторке Обрадовић, постоји неколико фактора зашто долази до срчаних обољења и инфаркта. Kључан је нездрав начин живота, који укључује:

• неправилну исхрану која је богата засићеним мастима, шећерима и прерађеним намирницама. Такође, млади не обраћају пажњу на квалитет хране, изборе које праве и на време када конзумирају храну.
• стрес, анксиозност, депресију
• физичку неактивност
• повећану конзумацију алкохола, дрога, енергетских пића и цигарета
• генетску предиспозицију
• гојазност

"Врло битно је и ментално здравље, стрес, анксиозност. Све више младих је депресивно и све то и те како може да утиче на срчано здравље. Повезаност између менталног и физичког здравља се занемарује", објашњава др Обрадовић.

Посебно се истиче гојазност као фактор

Такође, нешто што се посебно истиче међу факторима ризика од инфаркта, јесте гојазност.

"У Србији је 57 одсто популације прекомерно, а 24 одсто гојазно. Ако идемо овим трендом, сматра се да ћемо 2030. године имати преко три милиона гојазних у Србији. Гојазност је један од кључних ризика кардиоваскуларних болести. Такође, повећава се и број дијабетичара", наводи докторка која саветује шетњу као вид превенције.

"Ако дневно направите више од 4.000 корака, на сваких 1.000 корака смањује се за 15 одсто ризик од срчаних удара. Довољно је да дневно пређемо 2.300 корака", објашњава.

Повезаност короне и срчаних обољења

Kада је реч о повезаности короне са срчаним обољењима, према речима др Бисерке Обрадовић, вирус је за собом донео доста тромбова. Наслаге на зидовима крвних судова код многих је остао и то је претња за настанак инфаркта.

"Повећан притисак се понаша као кад једна набујала река носи све пред са собом. Млади обично не воде рачуна о свом крвном притиску и не мере, склони су да пију лекове против болова и главобоље. Никада се не пију лекови против болова ако не знамо који је узрочник тог бола. Затим, оду у теретану, имају веће оптерећење, а поготово ако им нису добри крвни судови, може доћи до тромба, а затим до инфаркта", објашњава докторка.

Мондо