„БАЈАТОВИЋ ВЕРУЈЕ ДА ОФАК НЕЋЕ БЛОКИРАТИ ПРОДАЈУ РУСКОГ УДЕЛА У НИС: „МОЛ има опције да Русима плати директно, преко Арапа или платног агента“

Бајатовић је гостујући на ТВ К1, на питање како ће Мађари платити Русима за удео у НИС-у, рекао да постоје начини да Руси добију та средства, као и да би могао и амерички ОФАК да се сложи да се то плати директно Русима.

"Постоје начини да се то плати између осталог и преко арапског света, али идете на платног агента, а то вас кошта између пет и седам одсто. Ми немамо тај трошак према неком. А може ОФАК да се сложи да се то плати директно Русима, пошто не верујем да ће Руси прихватити да то стоји на неком рачуну до краја рата, јер би то онда упало у оних 350 милијарди долара које су замрзнуте", рекао је Бајатовић.

Како је навео, то су све интересантна питања, као што је нафтовод који ћемо градити заједно са Мађарима који иде до руског нафтовода Дружбе кроз Мађарску. 

"Дакле, ми овде не решавамо само питање тога како ће пословати или функционисати Нафтна индустрија Србије. Решавамо много крупна питања", додао је Бајатовић

На питање да ли мисли да би могло да нам се деси да ОФАК каже не за договорени аранжман између МОЛ-а и Гаспромњефта, Бајатовић је рекао да то не очекује.

"Ако је судити по овом новом продужењу, мислим да одговор неће бити не, али ОФАК споро одговара и у задњем моменту. Продужили су већи рок за продају са фебруара 24. март, што су све добре вести. Иначе, ОФАК-у пошаљеш мејл и чекаш да ти они врате мејл. Не могу ја тамо да зовем неког и кажем - Ђуро шта ти мислиш. То једноставно није могуће. Али ови први знаци, након што су послати основни параметри шерхолдер аргимента, одговор је био позитиван. У смислу да је продужено време и добили смо оперативну лиценцу да наставимо да радимо", рекао је Бајатовић и напоменуо да су то ипак политичке санкције и да је ту све могуће.

На питање у каквим смо односима са Русима у енеретици, одговорио је да Руси нису продали НИС јер су хтели, већ зато што су морали.

Како је рекао, Србија није у лошим односима са Гаспромом.

Бајатовић је додао да сматра да би откупна цена за руски удео НИС могла да буде и већа.

''Ја да будем искрен, мени то звучи као мало. Зато што је уложено 3,6 милијарди, плус 400 милиона евра. Ако је то 50 одсто, па требало би да вреди бар две милијарде. Ја то стално јавно говорим. Супер, ако су они успели да се погоде'', додао је он.

Истакао је да МОЛ неће гасити Рафинерију јер је то ''најбоља рафинерија у југоисточној Европи''.

''Ове мађарске рафинерије су много на северу. Имају велику логистику, развучене транспортне токове. у Хрватској је угашена рафинерија која је много лошија од наше'', додао је он.

Оценио је да је мађарском МОЛ-у Рафинерија у Панчеву неопходна, ако планира да се шири на регионалном тржишу.

''Нема повољнијег правца за превоз нафте, најбољи транспорт је преко ЈАНАФ- и то је тачно'', додао је он.

Оценио је да руски удео НИС не иде у руке непријатеља и да договор око продаје руског удела НИС ''није негативан''

''Ово је један 'дил' који је склопљен тако како је склопљен. Није негативан, не купују НИС никакви непријатељи Србије. Купују пријатељи. НИС до увођења ових санкција није направио ни један фаул. Нису прерађивали руску нафту, плаћали су држави све, НИС није нигде извозио капитал, реинвестирао га у Србији'', додао је Бајатовић.

На питање да ли је највећи државни интерес Србије да добије још пет одсто у власништву НИС, одговорио је да је то велики интерес, али да је највећи интерес да Рафинерија у Панчеву ради добро.

''Суштина је да НИС настави да ради. То је суштина, да се обнови снабдевање српског тржишта на квалитетан начин и да се настави пуњење буџета'', додао је Бајатовић.

Одговарајући на питање зашто Србија није била потенцијални купац за НИС, рекао је да ''то заиста не зна'', али да сматра да би било најбоље да је остао у рукама Србије.

''Мени ће бити велико задовољство да Србија добије још пет одсто у власништву НИС и да добијемо блокирајући пакет. Не са идејом да држава руководи рафинеријом, него да на неке ствари можемо да утичемо и то може да се деси уколико ми будемо изашли на 34 одсто власништва и то је суштина овог дила. То је економски дил, а и финансијски'', навео је Бајатовић.