У ЦРКВИ СВЕТОГ САВЕ КОД ГОРЊЕГ МИЛАНОВЦА ПОЧИВА ЈЕДНА ОД НАЈПОЗНАТИЈИХ СРПКИЊА Отац јој је међу најчувенијим Србима а многе девојчице носе њено име

- Верује се да је у 13. веку Свети Сава походио овај крај. Када је стигао у село, прешавши реку Дичину остао је одушевљен природним лепотама. Легенда каже да се приликом преласка реке штапом ослонио на један камен. Ту је настала рупа у облику ћупа из којег је потекла лековита вода, каже за РИНУ Александар Марушић, директор Музеја рудничко-таковског краја.

Оно по чему је ово место и сама црква посвећена Светом Сави на Савинцу посебна, јесте што је управо у њој сахрањена Мина Караџић. Најпознатија је као кћерка Вука Стефановића Караџића, иако је била једна од свега три српске сликарке које су стварале у Србији у 19. веку. Мина Караџић Вукомановић оставила је иза себе богат сликарски опус иако своја дела није ни потписивала ни датирала.

- Вук и Ана имали су тринаесторо деце од којих су сви, осим Мине и Димитрија, умрли у детињству и раној младости до 1852. године. Мина је рођена у Бечу и одрасла у кући у коју су долазиле многе познате личности српске културе тога доба, пријатељи и сарадници њеног оца. У мају 1858. године са мајком и оцем, допутовала је бродом из Беча у Земун. У Београду је прешла у православну веру и добила име Милица. Удала се за сиромашног братанца кнегиње Љубице, професора књижевности на београдском Лицеју Алексу Вукомановића, каже за РИНУ историчар Драган Милојковић.

Мина је била изузетно образована девојка, а о њеном образовању бинуо се Јернеј Копитар. Осим немачког говорила је француски, италијаснки, српски и енглески језик. Свом оцу је помагала као секретар и пратила га на путовањима. Ипак, кроз живот су је пратиле бројне несрећне околности.

- Муж јој је умро после само годину ипо дана брака, када је њихов син Јанко имао свега три месеца. Она се као самохрана мајка са сином преселила у Беч. После неког времена умро јој је отац, а мајка разболела. Минин син је умро 1878. гоине у Русији, а она је преминула 1894. године и тако се угасила лоза Вука Караџића, додаје историчар.

О државном трошку њено тело је из Беча пренето је у Београд и сахрањена је у гроб њеног мужа Алексе на Ташмајдану. Почетком 20. века њихове кости заједно са синовљевим су пренете у Савинац код Горњег Милановца где су сахрањене у крипти породичне цркве Вукомановића.

- Црква у Савинцу је гробна црква породице Вукомановић, из које је потицала кнегиња Љубица, а чији је Алекса био члан. У цркви је сахрањен велики број чланова породица Обреновић и Вукомановић, Обрен Мартиновић – отац војводе Милана, петоро деце Јована Обреновића, браћа кнегиње Љубице. Јуна 1905, на иницијативу Милеве Алимпић, из Београда су пренете кости Мине Вукомановић Караџић, њеног мужа Алексе и сина Јанка. Од 2009. године црква Светог Саве има статус манастира, кажу у Музеју рудничко-таковског краја.

РИНА