ВЕКОВНА ТАЈНА СТОУНХЕНЏА КОНАЧНО ОТКРИВЕНА? Нова студија доноси доказ који мења ток, али оставља ЈЕДНО питање без одговора
Порекло олтарне стене и другог камења у легендарном Стоунхенџу у центру је једне од најдуготрајнијих расправа у археологији.
Ново истраживање стручњака са Универзитета Кертин пружа један од најјачих научних доказа да су људи, а не ледници, транспортовали чувено плаво камење до тог места, наводи се у саопштењу Универзитета Кертин.
Користећи напредне технике минералног „узимања отисака прстију“ (фингерпринтинг), научници су испитали микроскопска зрна очувана у рекама близу историјског споменика у Солсберију, у јужној Енглеској.
Минерална зрна делују као геолошке временске капсуле, откривајући како су се седименти кретали широм Британије током милиона година. Користећи светски признату опрему у Центру „Џон де Летер“ на Кертину, истраживачки тим је анализирао више од 500 кристала циркона, једног од најиздржљивијих минерала на Земљи.
Главни аутор студије др Ентони Кларк, члан Школе за науке о Земљи и планетама, рекао је да резултати не нуде доказе да су глечери икада стигли до локације Стоунхенџа.
- Да су глечери носили стене скроз од Шкотске или Велса до Стоунхенџа, оставили би јасан минерални потпис у Солсберију. Те стене би током времена еродирале, ослобађајући сићушна зрна чију бисмо старост могли да одредимо како бисмо разумели колико су стара и одакле потичу. Потражили смо у речном песку близу Стоунхенџа нека од тих зрна која су глечери могли нанети и нисмо пронашли ниједно. То чини алтернативно објашњење – да су људи померали камење – далеко уверљивијим – рекао је др Кларк.
Начин на који су људи можда померали камење остаје мистерија, додао је он.
- Неки кажу да је камење можда допремљено бродовима из Шкотске или Велса, или да је транспортовано копном користећи дрвене облице за котрљање, али заправо то можда никада нећемо сазнати. Али оно што знамо јесте да лед готово сигурно није померио то камење – рекао је др Кларк.
Коаутор студије професор Крис Киркланд рекао је да ови налази наглашавају моћ модерних геохемијских алата у решавању дугогодишњих историјских питања.
- Стоунхенџ наставља да нас изненађује. Анализирајући минерале мање од зрна песка, успели смо да тестирамо теорије које опстају више од једног века. Постоји толико много питања која се могу поставити о овом култном споменику – на пример, зашто је Стоунхенџ уопште изграђен? Вероватно је коришћен у разне сврхе, као календар, древни храм или место за гозбе. Дакле, постављање и одговарање на оваква питања захтева различите врсте података, а ова студија додаје важан део тој широј слици - рекао је професор Киркланд.
Ови налази уследили су након још једног великог открића под вођством тима са Универзитета Кертин из 2024. године, којим је утврђено да централни олтарни камен тежак шест тона потиче из Шкотске, што додатно поткрепљује став да су неолитски градитељи намерно набављали и транспортовали ово култно камење са огромних удаљености.
Студија је објављена у журналу Communications Earth and Environment.
(Телеграф Наука/Curtin University)