ЗАВИЧАЈНИ ХРОНИЧАР МИЛАН СТЕПАНОВИЋ ПРЕДСТАВЉА НОВУ КЊИГУ Не пропустите да узмете примерак Монографије о берешким Шокцима
Познат као средина која од свог настанка гаји одличне међунационалне и интерконфесионалне односе свих својих житеља, Сомбор националне и верске различитости вреднује искључиво као предност, што потврђује и однос овдашњих хроничара према тим темама.
Томе је доказ и за данас најављено представљање нове монографије „Берешки Шокци“, засигурно најплоднијег сомборског завичајног хроничара у овом веку, Милана Степановића.
За данас од 11 сати у великој сали сомборског биоскопа „Народни” у Улици краља Петра Првог заказано је представљање монографије која је објављена почетком прошле јесени. Ова књига представља јединствену причу о прошлости Бачког Брега, једног од најмањих села сомборског атара смештеног на самој граници са Мађарском, за које и данашњи Сомборци често користе старо име Берег.
Књига је то о пореклу и судбинама сваке од тамошњих шокачких породица. Како сам аутор каже на скоро 400 богато илустрованих страна верује да је успео да сачува дух и историју овог старог насеља од заборава, а уз слободан улаз обезбеђени су и примерци књиге за све који је до сада нису добили.
Како се из саме монографије, баш као и захваљујући Степановићевом сајту „Равноплов“, може сазнати – Бачки Брег као једно од најстаријих насеља у околини Сомбора забележено је, са именом Берег, још 1319. године у Бодрошкој жупанији, као посед властелинске породице Бечеи (касније прозване Тетеш).
Настало на обали Дунава, који је касније променио ток (берег је стара словенска реч за обалу), ово насеље је записано у Бодрошкој жупанији и 1368, 1464, 1472, 1482. и 1503. године, а неко време се налазио у поседу племићке породице Цобор, за коју се везује и настанак самог Сомбора.
Још у време турске управе Берег је 1570. забележен у сомборској нахији, са 11 кућа шокачког и мађарског живља, да би у њему 1649. било десет католичких кућа, а село је Калочкој надбискупији током те деценије плаћало на име пореза 14 форинти и пар чизама.
Своју цркву још нису имали, па су одлазили у суседно Сантово, где је постојала католичка црква Велике Госпе. Прва црква Св. Миховила саграђена је до 1743, а нова, која је и данас у функцији, 1786. године. Од краја 18. века овде се делимично насељавају Немци, а у мањем броју Мађари и Јевреји, да би се после Првог светског рата село нашло унутар нове државе Краљевине СХС на самој граници са Мађарском. Име му је промењено у Бачки Брег, а у њега се након Другог светског рата досељавају и колонизоване 44 породице из Лике и Босне.
М. Миљеновић
