ЗБОГ САБЛАСНЕ РЕПУТАЦИЈЕ, ОВОМ ДРАГУЉУ НЕ ДА СЕ ДА ЗАДРЖИ ВЛАСНИКА Прича се да је палата повезана са најмање седам смрти...
На једном од најпознатијих делова Великог канала, у венецијанској четврти Дорсодуро, палата Ca' Dario већ вековима се сматра једном од најзагонетнијих грађевина.
Годинама је празна, јер је немогуће пронаћи новог власника, а локалне легенде кажу да је – уклета.
Названа по свом првом власнику, Ђованију Дарију, дипломати који је проглашен херојем након што је обезбедио мировни споразум са Османским царством, палата је током векова била дом племићима, трговцима, па чак и британској рок музичкој елити.
Године 1908. насликао ју је Клод Моне током свог путовања у Венецију, а годину дана касније споменуо ју је и Хенри Џејмс у свом путопису „Италијански сати”.
Али пространа палата, која има девет спаваћих соба, осам купатила и велике репрезентативне просторије испуњене фрескама, показала се тешком за продају – и то не нужно зато што су купци одустајали због цене од 20 милиона евра.
Агентима је било тешко да превазиђу репутацију „уклете палате Венеције” због низа власника и гостију који су преминули прерано, а у неким случајевима и насилном смрћу.
Сада свеже реновирана, продаја палате Ca’ Dario добија нови подстицај, а изазов је поверен венецијанској јединици Christie’s International Real Estate i Engel & Völkers. Christie’s описује зграду као „архитектонски драгуљ” са готичким луковима, антикним мурано лустерима и лођом, уз напомену да се налази у мирном венецијанском крају, скривеном од гужве.
Оно што се не спомиње јесу трагичне приче које су „оплемениле” локалне легенде о њеном „злом угледу”.
Прича се да је палата повезана са најмање седам смрти, од којих је најјезивија била 1970. године, када је тадашњи власник, гроф Филипо Ђордано деле Ланзе, убијен унутар њених зидова... За убиство се сумњичио његов партнер, морнар који је побегао у Лондон, а касније је и сам убијен.
Кристофер Кит Ламберт, тадашњи менаџер групе The Who, купио је имање следеће године. Иако је тврдио да га наводно проклетство није ометало, наводно је пријатељима рекао да је спавао на другим местима како би побегао од духова. Ипак, локално становништво криви проклетство за његов пад у свет дроге, каснију финансијску кризу и смрт у Лондону 1981. након пада низ степенице.
Током 1980-их, палату је купио италијански финансијер Раул Гардини, који се умешао у високо профилисани корупцијски скандал и извршио самоубиство у Милану 1993. године.
Легенде такође сугеришу да палата доноси несрећу онима који се само приближе или проведу одмор тамо. Марио Дел Монако, оперски певач, планирао је да купи имање 1964. године, али се предомислио након озбиљне саобраћајне несреће на путу да га погледа. Џон Ентвистл, басиста групе The Who, умро је у САД 2002. године, недељу дана након што је изнајмио палату.
Ca’ Dario је након тога углавном била запуштена, иако је привукла интерес неких потенцијалних купаца који су се одушевили њеном архитектуром – међу којима се помињао и Вуди Ален – али је све купце наводно одвратила сабласна репутација виле.
Године 2006. зграду је купила америчка фирма у име садашњег власника, чији идентитет није објављен. То што је некретнина од тада празна додатно је подгрејало приче.
Арналдо Фусело, генерални директор Christie’s у Венецији, рекао је да Венецијанци воле да испричају добру причу, посебно туристима... Такође је указао на „стотине” становника током векова који су доживели дубоку старост у палати, укључујући Дарија, који је умро природном смрћу у 80. години живота, преноси Guardian.
Давид Бусато, историчар у Венецији, рекао је да су гласине почеле 1970-их, али су добиле замах након Гардинијевог самоубиства, изазивајући медијски бум.
„Венецијанци су то гутали. Воле да причају причу и сасвим је нормално да преувеличају, као што су радили са острвом Повеља”, рекао је Бусато помињући напуштено и наводно уклето острво унутар венецијанске лагуне. „Венецијанци су иначе прагматични и обично нису сујеверни, али воле да задиве људе, посебно оне који долазе споља”.
Додао је да је Венеција пуна историјских зграда у којима су се догодила убиства и самоубиства, а у којима су данас луксузни хотели.
„Као и са свим легендама, оне које окружују Ca’ Dario мало се мешају – приповедачи узимају неколико конкретних чињеница и увећавају их”, наводи историчар.
Фусело је уверен да ће зграда превазићи своју језиву репутацију и коначно бити продата. Рекао је да је до сада привукла много интересовања и Италијана и странаца.
„Ово је место где историја живи, а ако желите да живите историју, онда је ово савршен дом, иако је важно да купац посвети себе томе да ова некретнина остане жива”, рекао је Фусело.
