СТАРИ ТРИК ЗА ЧИШЋЕЊЕ ДИМЊАКА Може ли со да очисти оџак
Када димњак изненада почне да слаби и враћа дим у просторију, многи посежу за такозваним „кућним решењима“, међу којима је и посипање соли по жару. Иако овај поступак може имати одређен ефекат на свеже наслаге чађи, стручњаци упозоравају да он не замењује редовно и темељно чишћење, нити уклања све врсте опасних наслага у димњаку.
Оно што је најбитније јесте да се поштују важна безбедносна ограничења која никако не би смела да се занемаре.
Зашто димњак одједном "не вуче"
Током сагоревања дрвета настаје чађ, али још опаснији нуспродукт је креозот – лепљива, катранаста наслага која се хвата за унутрашње зидове димњака. До њеног стварања долази када се дим хлади, а водена пара и хлапљиве материје кондензују. Што је сагоревање слабије, а дим хладнији, то се више наслага таложи.
Проблем се не појављује нагло. Наслаге се скупљају недељама и месецима, сужавају пролаз, ремете вучу и повећавају ризик од запаљења димњака. Kада се дим изненада враћа у просторију, узрок често није "тај дан", већ последица дужег периода неповољних услова ложења.
Три најчешћа узрока накупљања наслага у димњаку
У пракси се готово увек понавља иста комбинација фактора:
- Мокро дрво – Дрва са више од 20 одсто влаге производе више дима, снижавају температуру сагоревања и убрзавају таложење креозота.
- Смоласто дрво (четињари) – Смоле стварају лепљивије наслаге које се брже хватају за зидове димњака.
- Тињање и слаб довод ваздуха – Ниске температуре сагоревања доводе до веће количине чађи и катрана.
Због тога се често чује коментар да је "јуче било све у реду", а данас дим улази унутра. Једна хладна вечер, влажнија цепаница или превише пригушен ваздух могу бити окидач за проблем који се развијао месецима.
Трик са сољу на жару: шта заиста може, а шта не
Идеја је једноставна: обична кухињска со се посипа по врелом жару или добро разгорелој ватри. На високим температурама долази до реакција које могу утицати на структуру чађи и креозота. У пракси се најчешће наводе три ефекта:
- Наслаге постају слабије и крхкије
- Смањује се њихова лепљивост
- Део наслага може да се одвоји и падне у ложиште или ревизиони отвор
Међутим, стручњаци наглашавају да со није чаробно решење. Она не уклања дебеле, старе и нарочито тврде, "глазиране" слојеве креозота. Kод запуштених димњака може створити субјективни осећај побољшања, али то не значи да је систем безбедан или темељно очишћен.
Kако се со користи без претеривања
Kада се већ примењује, важно је поштовати основна правила. Најчешће се помиње количина од око 200 грама соли, али само када је ватра јака и температура висока. Поступак подразумева да се ватра нормално разгори, да се со равномерно поспе по жару и да се ложење настави без гушења довода ваздуха.
Циљ није задимљавање простора, већ краткотрајно излагање соли високој температури. Прекомерна употреба нема додатни ефекат и може донети више штете него користи.
Kолико често понављати поступак
У сврху одржавања, неки понављају поступак једном недељно током интензивне сезоне грејања. Ако димњак дуго није чишћен, у првим недељама може се приметити више отпале чађи у ложишту, јачи мирис током ложења или благо побољшана вуча. То може указивати да се део наслага ломи, али не значи да је димњак потпуно очишћен, нарочито у вишим деловима.
Kада со може више да одмогне него да помогне
Посебан опрез потребан је код металних уметака и спојева. Со у комбинацији са влагом може убрзати корозију. Још важније, стручне смернице упозоравају да со не уклања поуздано тврде наслаге креозота.
Према препорукама димњачарских удружења, механичко чишћење је неопходно када се накупи око 3 милиметра чађи, док је "глазирани" креозот посебан ризик који често захтева специјалне поступке, а не кућне трикове.
Стандарди безбедности налажу да се димњаци, камини и вентилациони канали прегледају најмање једном годишње, јер чишћење димњака није ситница, већ питање безбедности дома.