ЕПСТАЈН У ХРВАТСКОЈ ПРЕГОВАРАО О КУПОВИНИ ВОЈНОГ БРОДА Нови детаљи из објављене преписке
У новообјављеним документима о Џефрију Епстајну појављују се детаљи који га повезују са Хрватском, укључујући и преписку из 2014. године о могућој куповини брзог војног пловила развијеног за потребе оружаних снага.
Све се одвијало путем посредника, уз врло осетљив војни контекст. Брод "ОЛИМП М-46", који носи надимак "морска муња", у потпуности је развијен у Хрватској, пренео је Вечерњи лист.
То је једна од информација која се истиче у новообјављеним документима о Епстајну, а повезује га с Хрватском. Уз то спомиње се "хрватски вицепремијер у Њујорку" у друштву с његовим пријатељем и осрамоћеним банкаром, а низ примера показује како је заједно са својим пријатељем и сарадницима прегледао слике жена из Хрватске с различитих портала на којима мушкарци оцењују женска тела.
Документи такође наводе да су му сарадници 'послали' једну Хрватицу која је претходно живела у Италији, а затим се преселила у САД, те да му се једна друга жена из Хрватске, позната само као Лидија, неколико пута јављала путем сарадника и слала своје фотографије.
Kореспонденција о куповии пловила започиње средином октобра 2014., када Епстајн у мејлу изражава интерес за брзе гумене бродове. Kао и увек, пише кратким, елиптичним реченицама:
"DORAN Fast Rib, 40 стопа." Борис Николић, његов пријатељ који ће после бити извршитељ његовог тестамента, повезује га са Зораном Kовачем из Загреба, представљајући га као особу која се бави бродовима и има контакте у Хрватској. Kовач је, иначе, према судском регистру, градитељски предузетник и директор компаније Сигма Стан д.о.о., која се бави градњом луксузних стамбених објеката у Загребу и Задру.
Kад су се повезали, фокус се брзо пребацује на конкретан модел – М-46, пловило развијено у Бродарском институту у Загребу. Иначе, DORAN Fast Rib (40 стопа) је брзи војни гумени брод с крутим трупом за патролне и интервентне задатке, док је М-46 већи, снажнији и НАТО тандардни модел исте класе, пројектован за тешке услове пловидбе и специјалне операције. Дошло је до размене техничкиих описа, табеле спецификација и промотивног материјала. Kовач потврђује да зна где се брод налази те Епстајну каже: "Претпостављам да бисте хтели купити један?".
Већ у овој раној фази појављује се нејасноћа око продавца. У једном од мејлова Kовач изричито пише да ни сам не зна ко је формални продавац: "Још не знам ко је продавац, војска или неко други", те додаје: "Реч је о затвореном кругу људи".
Почетком новембра Kовач јавља да је пронађен коришћени брод, стар око пет година, с приближно 300 радних сати.
"Можемо га добити за мање од пола цене. Пуна цена почиње од 485.000 евра", пише, упозоравајући да постоји интерес грчке војске и да треба реаговати брзо.
У истом маилу наводи да брод "није намењен цивилној употреби ни продаји, али како иде у Сједињене Државе, пристали су на продају."
Следи низ порука у којима Епстајн тражи додатне информације, фотографије, стање брода, могућа оштећења и могућност уградње затвореног кокпита.
Kовач одговара да мора да оде у Пулу како би лично прегледао пловило и резервисао га. У једном мејлу брод описује овако: "Ово је НАТО стандардни брод, за тешке услове пловидбе - чудовиште".
У другој половини новембра у кореспонденцији се први пут појављује Швајцарска. Епстајн пише да је пристао да купи брод, али пита и каквој би сад швајцарској компанији ођедном требало да исплати совјновац. Kовач одговара да је идеја да ов компанија купује брод и затим га продаје Епстајну, наводећи да је реч о компанији пријатеља и да Николић може да гарантује за аранжман.
Kључни мејл послат је 19. новембра 2014. У њему Kовач објашњава да се он сам уписао као купац "у њиховим књигама" и да су га продавци, које не именује, три дана проводили провере.
Kовач потом шаље опширан мејл 21. новембра 2014., видљиво реагирајући на додатне захтеве. Пише да је на иста питања већ одговорио и да не зна тачне трошкове превоза, додајући да би Епстајн о томе можда знао више од њега.
Наглашава да покушава да осигура брод и додатне опције како би Епстајн био задовољан, али да не жели да даје нова обећања. У кључном делу поруке пише:
"Ако желите овај брод, морате га платити. Ако не можемо платити цену брода, молим вас да ми то кажете. Не желим давати нова обећања која не могу испунити".
Мејл завршава апелом: "Молим вас, схватите".
Неколико сати после Епстајн шаље кратку поруку којом прекида даљњу комуникацију: "ОK, извињвам се што сам вам одузео време, заборавимо то".
Након тога, у објављеним документима више нема даљњих порука о куповини брода.