ПЛИВАО У САВИ И ПРЕЖИВЕО Имућни Холанђанин који годинама живи у Србији објаснио Србима зашто је живот овде неупоредив са животом било где другде „НИКАД НЕЋУ ОТИЋИ ИЗ СРБИЈЕ"

"Упознајте Воутера ван Хавелингена. Рођен у Холандији, био је директор балканске бранше Унилевера, а касније је обављао високе функције у више мултинационалних компанија у Србији. Данас је председник Холандско-српске пословне асоцијације, ожењен Српкињом и учествује у маратонским пливањима у Сави", наводи аутор Јутјуб канала "Attic Life". 

За овај канал говорио је о томе како му је одлазак у Хиландар буквално спасао живот, како је Здравко Чолић замало постао његов кум и зашто Србију сматра богатом земљом.

"Отишао сам у Хиландар. То је манастир на Атосу. Ишли смо са делегацијом српских бизнисмена. Дошли смо у манастир и два сата стајали на служби. Без икакве шале, чак ни за време оброка. Све је било врло строго. Свештеник би понекад пришао и ударио руком о сто. Цео дан си изузетно религиозан, а увече спаваш у собама са креветима на спрат. Био сам са пријатељем, а поред нас су била двојица крупних момака, као бодибилдери", започео је Воутер и додао: 

"Један је имао истетовиран велики православни крст преко целих леђа. Са људима које иначе не срећеш често, почнеш да причаш о потпуно нерелигиозним темама. После толиког притиска током дана, треба ти баланс у животу. Причали о се**у, дрогама, рокенролу, аутомобилима, моторима... После недељу дана се повежете, али не на начин да бисте размењивали бројеве или се поново виђали", истакао је. 

Десет година касније, једна девојка позвала је Ваутера да изађу у клуб. 

"Био сам слободан, па зашто да не? Врло брзо сам схватио да нешто није у реду. Желела је да се појави са мном, странцем, како би учинила љубоморним бившег или будућег дечка. Један тип је одмах постао агресиван. Седели смо у сепареу и видео сам да има пиштољ. Помислио сам: 'Једно пиће и идемо, ово неће изаћи на добро'.

Ситуација је постајала све гора. Видео сам да није сам, већ са још неким сумњивим мушкарцима. Замолио сам девојку да позове обезбеђење, јер нисмо могли тек тако да изађемо. Она то није урадила, па сам замолио конобара. Дошла су двојица из обезбеђења, али је ситуација била непријатна јер сам ја био гост, а они су деловали као редовни гости. Мислио сам да ће стати на њихову страну. А онда су рекли: 'Еј, Воутере, па то су они момци из манастира'. Невероватно", рекао је Воутер. 

У том смислу, може се рећи да му је одлазак у Хиландар спасао живот, истакао је. 

"Ми, Холанђани, и Срби имамо компатибилан менталитет. Умемо да се шалимо на сопствени рачун. У Грчкој, где сам живео, људи себе схватају превише озбиљно. Овде, ако се нашалиш, људи се насмеју и узврате. Слични смо и по европском начину пословања - транспарентност је важна. Ако правимо посао, моја је одговорност да то буде интересантно и за тебе, јер само тако може бити дугорочно успешно. Срби имају ту способност да пронађу решење које је добро за обе стране. 

Највећа разлика у радној култури? Ово што сада радимо - пијемо кафу ван канцеларије. У Холандији је све испланирано до детаља. Губи се флексибилност. Мој квалитет живота у Србији је бољи него у Холандији", истакао је Воутер. 

"У Холандији, ако позовеш пријатеља, он ти каже: 'Данас је уторак, уторком идем у теретану'. То ми је увредљиво. Овде, у Србији, без обзира да ли је неко директор велике фирме или обичан човек, за десет минута седимо и пијемо кафу. То има и лошу страну, јер некад мораш да чекаш на састанак, али та флексибилност је огромна вредност коју не смемо изгубити", истакао је Холанђанин.

"За пет година у Унилевер-у у Србији доживео сам више историјских, економских и политичких догађаја него за 50 година у Холандији - хиперинфлацију, промену власти, убиство премијера, НАТО бомбардовање. 

Током бомбардовања добио сам позив председника Унилевер-а. Рекао ми је да морам да напустим земљу или фирму. Преузео сам одговорност за Србију из Хрватске. Преселио сам се 20. марта, а бомбардовање је почело 24. марта. Када сам се враћао у Београд, на граници су били изузетно љубазни. Медијска слика је често искривљена - у Холандији се Србија доживљава као рат, а овде сам упознао најљубазније људе. 

Србија је била и филтер пријатељства. Ко је тада долазио, долазио је због мене, а не туризма. Сви су се касније враћали јер су заволели Србију", истакао је. 

"Највећи шок? Саобраћај - потпуни хаос"

Воутер је истакао да га ја највише изненадио саобраћај, али и загађење ваздуха, које је и даље проблем. Ипак, како је рекао, "човек се прилагоди". 

"Менталитет Балкана је другачији. Моја бивша супруга је Гркиња, садашња је Српкиња. Овде су емоције јаче, живот интензивнији. Тако сам упознао и своју жену, кроз филмску улогу. Она је продуценткиња. Имамо две ћерке. 

Процедура за брак између Холанђанина и Српкиње била је компликована. Један документ је морао да дође из Грчке, а донео га је - Здравко Чолић. Провели смо пет сати заједно на аеродрому. Диван човек, топао и скроман", открио је Воутер. 

На питање како задобити поверење Срба, Холанђанин је одговорио: 

"Покажите искрено интересовање и покушајте да научите језик. Спреман труд се веома цени. Потенцијал Србије? Пољопривреда, али и ИТ сектор. Србија има образоване и мотивисане људе. Могуће је створити компанију вредну преко милијарду долара. Примери већ постоје. 

Србија је мала земља, али одлична база за међународно пословање. Проблем су границе и чекања камиона, то кочи развој", истакао је. 

"Зашто верујем у Србију? Мој квалитет живота је овде бољи"

Воутер је открио да му недостаје море. 

"Ја сам маратонски пливач. Пливао сам 19 километара у Сави. Пливање ме је научило издржљивости, ритму и борби са самим собом. Једном сам се замало удавио, али помисао на децу ме је вратила назад", открио је. 

И за крај, Воутер је истакао да се никада није покајао што је остао у Србији. 

"Не. Искрено, никада. Наравно, било је тешких тренутака, било је изазова, али никада нисам помислио да сам донео погрешну одлуку. Србија ми је дала породицу, пријатеље, живот који има дубину и смисао. Овде се ствари не дешавају само на папиру, већ се проживљавају.

Живот у Србији ме је научио стрпљењу, флексибилности и томе шта је заиста важно. Научио ме је да посао није све и да бројке не значе ништа ако иза њих нема људи. То је разлог због ког сам остао и због ког и даље верујем у ову земљу", истакао је.

Цео интервју погледајте у снимку испод:

(Mondo.rs)