И ЕВРОПА ЖЕЛИ ДА ПРЕГОВАРА Из Летоније и Естоније стижу апели за дипломатијом с Русијом
БРИСЕЛ: Премијерка Летоније Евика Силина и председник Естоније Алар Карис позвали су данас Европску унију (ЕУ) да именује специјалног изасланика који би поново успоставио дипломатске канале са Русијом, у оквиру напора да Европа добије већу улогу у преговорима о окончању рата у Украјини.
У одвојеним интервјуима за Јуроњуз, Силина и Карис оценили су да би ЕУ требало активније да се укључи у мировни процес, који тренутно предводе Сједињене Америчке Државе, а у којем учествују Украјина и Русија.
Силина је истакла да би сваки контакт са Русијом морао да се одвија у блиској координацији са Украјином и оценила да будући изасланик треба да буде личност око које постоји консензус.
"У дипломатији је важно разговарати, али Русија мора остати изолована и под санкцијама", рекла је Силина на маргинама Самита светских влада у Дубаију.
Летонска премијерка навела је да Европа мора да буде за преговарачким столом, указујући да су Украјинци већ започели разговоре.
Као могуће европске представнике поменула је председника Француске Емануела Макрона, немачког канцелара Фридриха Мерца, премијера Пољске Доналда Туска и британског премијера Кира Стармера, иако се Мерц противи директним преговорима са Москвом.
Председник Естоније Алар Карис није желео да наводи имена, али је нагласио да би изасланик требало да долази из велике европске земље и да ужива кредибилитет "на обе стране".
Он је истакао да ЕУ мора да има своје место у разговорима, с обзиром на дугогодишњу подршку Украјини.
"Пре неколико година нисмо желели да разговарамо са агресорима, а сада смо забринути јер нисмо за преговарачким столом", рекао је Карис.
Њихове изјаве, према оцени бриселске телевизије, указују на промену стратешког размишљања у Европи, након што је ЕУ остала по страни у директним разговорима о миру.
Француски председник Емануел Макрон изјавио је раније ове седмице да је већ започет рад "на техничком нивоу" на именовању специјалног изасланика, што је подржала и италијанска премијерка Ђорђа Мелони, а иако је та идеја први пут поменута прошлог лета, тада није имала подршку већине европских лидера.
Питање поновног успостављања дипломатских канала са Русијом, који су у великој мери прекинути од фебруара 2022. године, добило је на значају последњих недеља, како напредује процес који предводе САД и разрађују се безбедносне гаранције за Украјину.
Француска, Италија, Аустрија, Луксембург и Чешка подржале су идеју директних разговора, док се Немачка томе противи, наводећи максималистичке захтеве Москве и наставак напада на украјинске градове као доказ да Кремљ нема искрену вољу за преговоре.
У Естонији су се, међутим, појавиле разлике у ставовима, пошто је Министарство спољних послова те земље упозорило да не треба обнављати дијалог док Русија не промени своје поступке и циљеве у агресији на Украјину.
Европска комисија, суочена с поделама међу државама чланицама, поручила је да Русија мора озбиљно да се посвети миру пре било каквог поновног дипломатског ангажмана.
Комисија није коментарисала Макронове наводе о техничким припремама, а очекује се да у наредним данима представи нови пакет санкција против Русије.