КРИСТИНА СУКУР, ВОЛОНТЕРКА ЦРВЕНОГ КРСТА НОВИ САД Уз рад с младима, постаје се бољи човек и емпата

– Тада сам, даноноћно, заједно с више од 100 волонтера, учествовала у паковању и дистрибуцији робе која је била прикупљана за помоћ људима коју су били угрожени том елементарном непогодом. И када проведете сваки дан с тим хуманим људима, како да се не зближите и не постанете једна велика породица. С многима од тих волонтера, који су у међувремену постали доктори, правници, угледни грађани града постала сам пријатељ или сам с њима у контакту. Спојио нас је Црвени крст и то ме је привукло да будем активна у тој организацији, те сам се те године и први пут такмичила на градском такмичењу у пружању прве помоћи. 

Кристина додаје да је ту остала више од десет година због људи, због тога што Црвени крст омогућава сталну едукацију и преношење искуства и знања на нове генерације. Прошла је готово све обуке које постоје у организацији, али се највише задржала у програму прве помоћи и реалистичког приказа стања и обољења, где се, као средњошколка, такмичила и освајала бројна одличја. Имала је прилике да стечено знање и вештину примени у реалним ситуацијама, и то је велико искуство. 

– Наша екипа је 2016. године освојила прво место на градском такмичењу, а затим и на покрајинском, а друго месту на државном, што је тада била реткост за једну екипу. Сада сам лиценцирани предавач у тој области, највише радим с младима, од оних у вртићу до студената, с онима који се спремају за неки виши степен такмичења. Ја искрено волим да радим с младима, пре свега јер ми то помаже да ја будем бољи човек, бољи емпата, а како се боље учи него понављањима и предавањима? Једног дана када будем лекар, верујем да ће ми тај однос с људима и стечена вештина комуникације помоћи у послу. Сматрам да нема ничег бољег него кад испратите ту децу, рецимо, од петог или шестог разреда основне школе, кроз средњу школу и факултете и гледате њихов напредак, када у неку руку ученици постају учитељи, када они ту поруку љубави и људскости, хуманости и емпатије преносе на друге, јер прва помоћ је вештина која се вежба и може да се учи догод смо живи. Значајно је да у, рецимо, можда најтежим моментима страдалог човека, жене или детета, будемо уз њих и будемо пре свега – људи, јер мислим да нас у тим моментима неће заборавити и да ћемо играти значајну улогу у њиховим животима.

Како објашњава наша саговорница, обучени волонтери преносе знање које су добили од старијих волонтера, и тај низ се наставља, а млади тако науче лепе и корисне вештине. Кристина указује на то да свако може наћи место за себе у Црвеном крсту и да је велика ствар када сви ти млади људи остану у организацији из неког племенитог разлога. Неретко се дешава, каже, да у Црвени крст доведу браћу, сестре, пријатеље и онда знају да су, као едукатори и волонтери, урадили добар посао.

– Волонтеризам је обогатио мој живот – истиче Кристина Сукур. – Пре свега људи које сам ту упознала, али и место које ми је пружило могућност да се изразим, да пронађем сама себе, да се развијам интелекутално кроз бројне едукације, али и као човек и хуманиста кроз оно што сам радила на терену.  Сада сам предавач у разним областима, планирам да останем волонтер дуги низ година. И мој брат је волонтер, дошао је после мене, а надам се да ће и моја деца бити ту једног дана, јер заиста, Црвени крст је једно сигурно место. Поред тога што смо едукатори, за децу и младе смо увек ту, мимо радионица, уколико имају неки проблем, увек могу да нам се обрате, у нас имају поверење, што је важно. Често у целом том процесу не схватамо колико смо допрли до њих током радионица, обука, терена, све док вам сами не кажу или не видите по њиховим делима да сте им ви особе на које могу да се ослоне, онда заправо схватите колико су им и ситнице значиле и колико су им се урезале у памћење. Ти млади нараштају су наша заоставштина и када видите тај однос и како сте им пренели знање и вештине, знате да ће они у будућности то што су научили пренети на нове генерације и новим екипама и новим волонтерима.

А. Брзак

Пројекат „Култура солидарности Новог Сада – волонтирам, јер ми је стало“ реализује Дневник Војводина Пресс, а суфинансира Град Нови Сад – Градска управа за културу. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.