Предњаче Румуни и Словаци МЕЂУГОДИШЊА ИНФЛАЦИЈА У СРБИЈИ МАЊА него у 10 земаља ЕУ! Храна мање поскупела А ЕВО ШТА ЈЕ КОД НАС СКОЧИЛО
БЕОГРАД: Србија је и у децембру 2025. године имала већу међугодишњу инфлацију од просека Европске уније (ЕУ), међутим не тако значајно већу као током већег дела те године, а 10 чланица ЕУ је у децембру имало већу међугодишњи инфлацију од Србије, наводи се у најновијем броју билтена Макроекономске анализе и трендови (МАТ).
Највеће стопе забележене су у Румунији, 8,6 одсто, Словачкој, 4,1 одсто и Естонији, 4,0.
Поређење је рађено према концепту хармонизованог индекса потрошачких цена а према њему је међугодишња инфлација у Србији у децембру 2025. године износила 3,1 одсто, у Европској унији 2,3 одсто, односно у еврозони 1,9 одсто.
У еврозони је међугодишња инфлација у децембру смањена за 0,2 процентна поена у односу на новембар, док је на нивоу целе Европске уније смањена за 0,1 процентни поен.
Разлике у међугодишњем расту цена у децембру 2025. између Србије са једне стране, и Европске уније и еврозоне са друге стране, изражене су код свих група производа.
Тако је у децембру у Србији забележен знатно мањи међугодишњи раст цена хране од 1,0 одсто, у поређењу са Европском унијом, где је тај раст износио 3,1 одсто.
Са друге стране, у Србији је регистрован међугодишњи раст цена енергије од 4,4 одсто, док је у ЕУ забележено смањење цена енергије за 1,1 одсто.
У Србији је, такође, забележен већи раст цена неенергетских индустријских производа и услуга.
Осим тога, и структура доприноса међугодишњем расту цена се разликује у Србији и еврозони.
Док је у Србији допринос базне компоненте међугодишњој инфлацији у децембру 2025. износио 66 одсто (услуге око 47 одсто, неенегетски индустријски производи око 19 одсто), а небазне компоненте 34 одсто (храна, алкохол и дуван око 13 одсто, енергија око 21 одсто), у еврозони је базна компонента генерисала чак 84 одсто међугодишње инфлације док се на допринос небазне компоненте односило свега 16 одсто.