ХОЋЕ ЛИ САДА ПОНОВО СВЕ БЕСКРАЈНО ПОСКУПЕТИ? Економисти не очекују већи скок цена након укидања уредбе о ограничењу маржи СТАНИЋ: ТРЖИШТЕ ОСТАЈЕ У ОКВИРУ ЦИЉАНЕ ИНФЛАЦИЈЕ НБС

Бојан Станић из Привредне коморе Србије, међутим, истиче да се значајнији раст малопродајних цена у овом тренутку не очекује и да ће кретање цена и даље бити у складу са циљаном инфлацијом Народне банке Србије. 

Станић подсећа да Народна банка циља инфлацију од 3 одсто плус-минус 1,5%, што значи да је прихватљиво кретање инфлације између 1,5% и 4,5% на годишњем нивоу.

"На последњем мерењу инфлација је била око два одсто, што је, у поређењу са САД и Немачком, врло повољан ниво. Захваљујући уредби о ограничењу маржи инфлација је значајно спуштена, а очекује се да се након укидања уредбе благо повећа на око 3–3,5 одсто. То није драстично и остаје под контролом", каже Станић. 

Станић истиче да релативно висок раст цена у Србији у односу на просек Европске уније има системске узроке. Због нижег стандарда становништва, храна има доминантан удео у потрошачкој корпи, па су цене прехрамбених производа главни покретачи инфлације. 

"Оно што је важно јесте да се не очекује значајније повећање цена, а грађани ће и даље моћи да рачунају на стабилност тржишта, у складу са монетарном политиком", додаје Станић.

Иако потрошачка удружења упозоравају да трговински ланци и са тренутним ценама остварују профит, Станић истиче да је профит у приватном бизнису нормалан. 

"Питање није једноставно – треба размотрити и економску снагу грађана, ниво плата и стандард, али и ситуацију у самим фирмама. Инфлација у Србији има више узрока и не може се приписати једној страни. Спољашњи фактори и системске слабости привреде заједно утичу на раст цена", каже он.

Говорећи о административним мерама попут уредби о ограничењу маржи, Станић наглашава да оне краткорочно могу стабилизовати тржиште, али да се дугорочно не могу користити као трајно решење. 

"Дугорочни државни интервенционизам може смањити конкурентност и отежати пословање, укључујући и инвестиције. Трошкови се често прелију на запослене, чији су приходи у малопродаји испод републичког просека", објашњава Станић. 

Закон о избегавању непоштених трговачких пракси уводи транспарентност у ланцу снабдевања

Кључни новитет у регулативи, истиче Станић, биће најављени Закон о избегавању непоштених трговачких пракси, који ће увести јаче контроле и већу транспарентност у ланцу снабдевања. 

"Циљ је да се спрече злоупотребе система, попут неетичког повећања цена или манипулације тржиштем. Овај закон ће омогућити праведнију расподелу одговорности у ланцу вредности и заштиту потрошача, али без оптерећења за поштене учеснике тржишта. Систем ће бити у складу са праксом ЕУ, што је важно за хармонизацију прописа у перспективи чланства", додаје Станић. 

Он истиче да ће нови закон и надзор над тржиштем додатно стабилизовати малопродају, али да ће истовремено заштитити и произвођаче, прерађиваче и потрошаче, како би тржиште функционисало праведно и ефикасно, уз очување куповне моћи грађана и конкурентности домаћих фирми. 

"Ви у сваком систему имате људе који злоупотребљавају систем. То није никаква тајна, али управо се тим људима, односно тако несавесним привредницима, треба стати на крај имајући у виду да они угрожавају целокупан систем. Није то само случај када говоримо о малопродаји прехрамбених производа. Сетите се на пример кад је била пандемија, када су  хируршке маске које су биле пет динара, од‌једном порасле на 120. То није ни економски оправдано, на крају крајева није ни етички. 

Имате пример када је због одређених информација на тржишту дошло до наглог пораста тражења за девизама, па су мењачи по много, да кажемо, неповољнијем курсу вршили замену националне валуте. У једном моменту малтене курс је био и продајни и куповни иза просечног курс Народне банке Србије. То је једноставно била једна такође злоупотреба, јер НБС је после интервенисала и дошло је до стабилизације".

(Euronews.rs)