ОВДЕ ЈЕ НАСТАЈАО ПРАВИ ДОМАЋИ ХЛЕБ Пре него што су апарати преузели посао, ова ствар је била закон - знате ли шта је у питању?
Данас се хлеб купује у продавницама и пекарама. Онима који га спремају у домаћој радиности, много помажу савремени апарати, који га и месе и пеку. Има, истина, и оних који га месе ручно, али и кад се тако ради, у питању су мали хлебови.
Некада се хлеб није месио сваког дана, већ једном, евентуално двапут недељно. Мешење и печење хлеба је дуготрајан процес и то би домаћици, која је имала и другог посла, одузимало много драгоценог времена кад би га чешће месила.
Мешење хлеба био је озбиљан и тежак посао и подразумевао је одређени прибор. Није било могуће обавити га без наћви.
Наћве су дрвене посуде у којима се некад месио хлеб. Кад је посуда велика, онда су наћве, кад је мања, онда је карлица.
Наћве су се правиле тако што се издуби половина стабла од дрвета, углавном меког и неутралног без мириса, као што су липа, топола, јасен…
У њих се сипа брашно, па комлов (природан стартер, квасац), па се меси и меси, остави преко ноћи да нарасте, сутрадан зором премеси још једном, од теста направе хлебови, најчешће циповке, и пеку у старинској пећки.
Како су то домаћице успевале, без регулатора, јединице, двојке и тројке, и вентилатора, Бог свети зна.
Од остатака теста правиле су се и пекле лепиње.
Кад је хлеб двокилаш и трокилаш печен, кора се попрска водом, прекрије чистим чаршавом, и стави да одстоји.
Лепиње се једу вруће.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.