ШТА ЈЕ ИСПЛАТИВИЈЕ: ГАРСОЊЕРА У ГРАДУ ИЛИ КУЋА НА СЕЛУ? Тренд који мења животе многих Новосађана, а потражња све изненађује
Због високих цена некретнина у Новом Саду, где гарсоњера кошта као и кућа, грађани се селе у села удаљена и до 40 километара. Инфраструктура и брзе саобраћајнице кључни су за потражњу.
Купци преферирају усељиве приземне куће, док су старе вишеспратнице неатрактивне и тешко се продају.
Агенти за некретнине, Сања и Владимир Рафаловић, истичу да је од периода короне била нагло повећана потражња кућа на селу, те да су људи куповали куће на селу чисто да имају неко парче земље, "нека се нађе".
"После тога смо имали један период кад су људи продавали све те куће на селу које су купили зато што су схватили да не могу да их одржавају и да не долазе у њих. Знате, кућа је, како се каже у народу - рупа без дна. Ако не покосите траву месец дана, то је већ проблем", рекли су они гостујући у Јутарњем програму Радио-телевизије Војводине.
Сања каже да су данас цене некретнина у Новом Саду и приградским насељима изузетно високе, те да су људи једноставно морали да се помере, односно да иду све даље од Новог Сада.
"Недавно смо имали један случај, где су људи продали стан у Новом Саду и купили кућу у Надаљу, неких 40-ак километара од Новог Сада, јер су то могли да приуште. Рецимо, кућа у Каћу, слична таквој кући коју су они купили у Надаљу, дупло је скупља. У сваком случају, морате се изместити из града уколико желите да купите пријемчиву кућу, односно да то може да се плати", каже она.
Владимир наводи да је цена гарсоњере у граду између 80 и 100.000 евра, а да за ту цену можете да купите сасвим пристојну кућу на селу, да имате своје парче земље и неки свој мир.
"Е сада, питање је за самог човека да ли он себе види на селу, да ли му то посао дозвољава, породица и све остало. То су неки лични афинитети, где свако за себе мора да одлучи шта му је приоритет", каже он.
Када говоримо о томе шта је оно што купци највише траже, да ли су то куће које су одмах усељиве или оне које захтевају више улагања и треба им доста реновирања, Сања каже да то може бити мач са две оштрице.
"Уколико један пар пензионера, који је продао своју некретнину у Новом Саду, жели да купи кућу на селу, он свакако гледа да је та кућа већ адаптирана. Они не желе да их боли глава, да л' су мајстори дошли, да л' ће одрадити, да ли је то све сређено. Једноставно, они бирају кућу која је "кључ у руке". Што се тиче млађе популације, могу вам рећи да ту има доста људи који су заинтересовани за куће на селу које захтевају потпуну адаптацију", истиче она.
Сања додаје да у том случају морате бити добар организатор и "борити се са мајсторима".
"Данас је врло мало правих мајстора. Кад кажем правих мајстора, пре свега мислим да имам ону реч, ако сам рекао завршићу тада и тада, да то буде тако. У том смислу, морате бити добар организатор. Тако да, уколико сте млађи, може да се деси да вам је интересантна нека кућа по мањој цени, а да је ви адаптирате онако како ви желите. А старији брачни парови, рекла бих да се ипак одлучују за куповину куће која је већ сређена", наводи она.
Владимир напомиње да је, генерално, слаба понуда добрих кућа.
"Не мислим на куће које су 200-300 квадрата, а већина их је нових на селу таквих, које данас немају купце или су то старе куће које треба улагање. Оно што данас људи траже, то су углавном приземне куће, око 100 квадрата, где нема много улагања, са неком окућницом око 10 ари. То је нешто што се најбоље продаје, али тога има најмање на тржишту", закључује он.