ПОСЛЕДЊА ЕРУПЦИЈА УБИЛА ХИЉАДЕ ЉУДИ...
СПАВАО ЈЕ ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ, АЛИ Пробудила се планина Чичонал коју зову “вулкан судњег дана" У КРАТЕРУ РАСТЕ ТЕМПЕРАТУРА И КОНЦЕНТРАЦИЈА СУМПОРА
После више од четири деценије тишине, дуго успавани вулкан показује нове, забрињавајуће знаке активности због којих га научници пажљиво прате.
Истраживачи су уочили пораст температуре, мехуриће гасова и необичне формације сумпора унутар мексичког вулкана Ел Чичон, познатог и као Чичонал.
Промене су забележили научници са Националног аутономног универзитета Мексика (УНАМ) током праћења између јуна и децембра 2025. године.
⚠️ Atención vial ⚠️
Se registra concentración de personas sobre Boulevard Picacho Ajusco y Pico de Turquino, en la colonia Jardines de la Montaña.
🚧 Vialidad cerrada
🔒 Cerrado desde Six Flags rumbo a Periférico. pic.twitter.com/HWrUUSFpk8— Tlalpan Vecinos (@TlalpanVecinos) February 10, 2026
Вулкан, којег у народу зову и вулкан "судњег дана", последњи пут је еруптирао 1982. године, када је погинуло најмање 2.000 људи у једној од најсмртоноснијих вулканских катастрофа у Мексику.
Научници су приметили повишену температуру, промене у хемији језера у кратеру и емисије гасова, укључујући водоник-сулфид и угљен-диоксид, који могу бити опасни у високим концентрацијама.
VOLCANES 🌋 Desde las 8 am, se reporta leve pulso de cenizas desde el volcán #Láscar, región de Antofagasta.
La dispersión de la columna se extiende hacia el norte (N) y nor-noroeste (NNW).
Se mantiene alerta técnica en nivel verde. 🟢 Imágenes desde Toconao. pic.twitter.com/arYkp2Ej56— Red Geocientífica de Chile (@RedGeoChile) February 8, 2026
Уочене и необичне шупље сферне формације сумпора
Унутар кратера документоване су и необичне шупље сферне формације сумпора које се стварају у базенима течног сумпора.
Упркос драматичним знацима, стручњаци наводе да тренутно нема доказа о кретању магме испод вулкана. Истраживачи наглашавају да је активност највероватније хидротермална и не указује на скору ерупцију.
Нови налази потичу из детаљног теренског рада и даљинског праћења које је спровео Институт за геофизику УНАМ-а, који већ годинама проучава унутрашњу динамику Чичонала.
Током недавних инспекција научници су известили да је језеро у кратеру, које је обично зелено и прекривено алгама, попримило сивкасту боју, што указује на повишене нивое сулфата и силицијума у води.
No todos los días se puede tomar una foto del lago de Ilopango con la cadena volcánica de Oriente como fondo. pic.twitter.com/vLvVgwK1MY
— Miguel Avoleván (@avolevan81) February 9, 2026
Гасови могу представљати опасност по људе и животиње
Термална мерења показала су да су температуре на дну језера и на околном тлу кратера порасле изнад уобичајених позадинских нивоа.
Тим је такође забележио променљиве концентрације хлорида и промене у интеракцији гасова и воде, што су знаци да се вреле течности крећу испод површине, пренео је Green Matters.
Узорковање гасова показало је присуство водоник-сулфида (H₂C) и угљен-диоксида (CO₂) који се акумулирају у близини кратера, гасова који могу представљати ризик за људе и животиње ако се накупе у затвореним или ниским подручјима.
Ипак, научници су нагласили да су такве емисије честе у активним хидротермалним системима и да не морају нужно сигнализирати ерупцију.
"Необична активност највероватније узрокована прегрејаном подземном водом"
Вулканолошкиња др Патрисија Хакоме Пас са УНАМ-а објаснила је да је необична активност највероватније узрокована прегрејаном подземном водом која реагује са врућим стенама, а не магмом која се подиже ка површини.
Los medios empiezan a confundir a la gente. Esto no tiene nada que ver con El Teide en si. Más bien en las entrañas del Valle Chafarí o Las Narices del Teide. Que el Teide vuelva a erupcionar por el mismo cráter es casi imposible debido a su altura. La lava buscaría otro camino. pic.twitter.com/lqjXXwlzW7
— El Guayota (@el_guayota) February 10, 2026
- Уочено понашање је у складу са хидротермалним процесима или мањим експлозијама изазваним паром - рекла је она на недавном предавању о налазима.
Сеизмички подаци прикупљени у региону такође показују низак ниво земљотресне активности, што додатно сугерише да се магма тренутно не помера испод вулкана.
Вулкан последњи пут еруптирао пре 44 године
Вулкан је последњи пут еруптирао 1982. године, када је погинуло најмање 2.000 људи у једној од најсмртоноснијих вулканских катастрофа у Мексику.
Чичонал је затворен за посетиоце од катастрофалне ерупције 1982., али је постао важно истраживачко место за научнике који проучавају како се вулкани развијају дуго након великих експлозивних догађаја.
Језеро у кратеру и наслаге сумпора пружају ретке прилике за проучавање начина на који топлота и течности током времена преобликују вулканске пределе. Сећање на катастрофу из 1982. и даље је живо у јужном Мексику.
Почевши од 28. марта те године, Чичонал је покренуо низ снажних ерупција које су трајале до априла, избацујући облаке пепела високо у атмосферу и изазивајући смртоносне пирокластичне токове.
Читава села су уништена, пољопривредно земљиште затрпано пепелом и крхотинама, а хиљаде становника биле су приморане на бег.
Ерупција је девастирала плантаже кафе, сточни фонд и инфраструктуру, узрокујући дугорочну економску и еколошку штету широм региона.
Тренутна активност има мало сличности са условима од пре 44 године
Данас научници наводе да тренутна активност има мало сличности са условима који su prethodili ерупцији 1982. године.
Ипак, упозоравају да вулкани могу остати динамични деценијама, па и вековима, након великог догађаја.
Суптилне промене температуре, емисија гасова и хемије воде могу пружити ране назнаке о томе како се вулкански систем развија испод површине.
Како би боље пратили понашање Чичонала, истраживачи користе дронове, сателитско даљинско осматрање и инструменте на терену за праћење термалних аномалија, гасних облака и деформација тла.
Континуирано праћење је од кључне важности, кажу научници, јер се вулкански системи могу брзо мењати, а рано откривање је пресудно за безбедност становништва.
За сада, стручњаци наводе да нема разлога за узбуну у јавности. Ипак, обновљена активност на Чичоналу подсећа да успавани вулкани ретко када заиста мирују и да чак и деценије тишине могу прикрити процесе који се одвијају дубоко испод површине.