ЗА ГОДИНУ ДАНА ДУГОВИ ГРАЂАНА БАНКАМА ВЕЋИ ЗА 19,7 ПОСТО Кеш кредити највише порасли и прегурали осам милијарди евра
Становништво и привреда у Србији су 31. јануара ове године на име кредита банкама дуговали 4.373,23 милијарде динара, што је око 37 милијарди евра. Од тога је становништво дуговало 1.949,15 милијарди динара или око 16,5 милијарди евра, фирме 2.327,84 милијарде динара то јест око 19,7 милиарди евра, а остало је дуг предузетника, објавило је Удружење банака Србије (УБС).
Како је наведено у извештају Кредитног бироа УБС за јануар 2026, укупан дуг банкама је 31. јануара био већи за 15,2 одсто него годину дана раније.
За протеклих годину дана, највише је, и то за 19,7 одсто, порасло дуговање становништва, то јест око 2,7 милијарди евра.
Грађани су, као и ранијих месеци, на крају децембра највише дуговали на име готовинских кредита, 953, 13 милијарди динара, што је мало више од осам милијарди евра, а то је за 21,8 одсто више него на крају јануара 2025. године.
37 милијарди евра дуг привреде и грађана
Следе стамбени и кредити за адаптацију, који су износили 830,26 милијарди динара.
Кеш кредити су, иначе, најскупљи начин задуживање с обизорм да се камата крећу од осам до 10 посто годишње. Камате на стамбене кредите су највише до пет посто годишње.
16,5 милијарди евра дуг грађана
Грађани примарно узимају кеш кредите уместо потрошачких због брже процедуре, ненаменске природе и флексибилности, јер се новац уплаћује директно на рачун клијента и може се трошити без правдања банци. Потрошачки кредити су наменски, захтевају компликованију документацију, док су каматне стопе, иако нешто ниже код потрошачких, у пракси често сличне за мање износе.
Грађани кеш кредите најчешће узимају за рефинансирање постојећих дугова, опремање станова, куповину аутомобила, покривање трошкова празника, слава и летовања, као и за хитне непредвиђене издатке.
Учешће кашњења у дугу по основу банкарских кредита је износило укупно 1,9 одсто, колико и пре месец дана, док је годину дана раније, кашњење износило 2,5 одсто.
Највећа је била доцња код предузетника (3,7 одсто), затим код правних лица (2,4 одсто), док је становништво најмање каснило у отплати, и учешће доцње код грађана износило је 1,2 одсто. Притом ваља напоменути да се доцња код правних лица, предузетника и грађана, другачије одређује, па доцња код правних лица и предузетника представља доспеле а ненаплаћене обавезе преко 15 дана а код физичких лица преко 60 дана.
Стамбених зајмова 165.175
У Србији је, према подацима Кредитног бироа Удружења банака Србије, на крају јануара ове године било 165.175 корисника стамбених кредита.
На име стамбених и кредита за адаптацију грађани су 31. јануара дуговали 830,26 милијарди динара. Износ дуга ове врсте кредита је у односу на пре годину дана повећан за 19 процената.
Текућих рачуна је на крају јануара било 9.681.147, а број корисника ових рачуна износио је 6.182. 703. Број текућих рачуна био је за 4,3 одсто већи него пре годину дана а број корисника за 1,7 одсто.
У Србији је 31. јануара било 1.089.748 кредитних картица, што је за 3,7 одсто мање него годину дана раније, а број корисника кредитних картица је износио 849.959 или за 7,1 одсто мање него на крају јануара 2025 године.