КАКО СУ ЦЕНЕ ПОВРЋА И НАФТЕ УТИЦАЛЕ НА ИНФЛАЦИЈУ У СРБИЈИ Огласила се НБС и саопштила добре вести
БЕОГРАД: Међугодишња инфлација у јануару успорила је у односу на децембар и износила 2,4 одсто, објавила је Народна банка Србије (НБС) позивајући се на податке Републичког завода за статистику.
На месечном нивоу, потрошачке цене у јануару су повећане за 0,3 одсто, по основу раста цена услуга, 1,3 одсто и сезонски уобичајеног раста цена поврћа, 5,7 одсто док су у супротном смеру деловале ниже цене нафтних деривата, чија цена је смањена за 2,6 одсто.
Под утицајем поскупљења поврћа, цене хране и безалкохолних пића забележиле су месечни раст од 0,5 одсто, наводи се у саопштењу и додаје да су цене осталих прехрамбених категорија у просеку, остале непромењене или су снижене у односу на децембар.
У односу на јануар прошле године, цене хране и безалкохолних пића у просеку су ниже за 1,0 одсто.
Цене енергената су под утицајем појефтињења нафтних деривата на месечном нивоу снижене за 0,7 одсто, а међугодишње посматрано, раст цена енергената у јануару успорио је на 2,9 одсто.
Месечном расту цена у оквиру базне инфлације, 0,6 одсто потпуно су допринеле цене услуга, по основу корекције цена комуналних услуга, као и сезонског раста цена туристичких пакет-аранжмана.
С друге стране, услед сезонског појефтињења обуће и одеће, цене производа у оквиру базне инфлације забележиле су месечни пад.
На међугодишњем нивоу, базна инфлација је незнатно већа него у децембру и износила је 4,1 одсто.
Према новој пројекцији, из НБС очекују да ће међугодишња инфлација наставити да се креће у границама циља од три плус 1,5 одсто у овој години, као и у средњем року.
Очекује се да ће до септембра 2026. инфација бити око централне вредности циља, а затим ће због ефекта ниске базе из претходне године, пре свега код цена хране због ступања на снагу Уредбе о посебним условима за обављање трговине за одређену врсту робе, којом су трговачке марже биле ограничене на 20 одсто, крајем ове године износити око 4,0 одсто.
