(ФОТО) ОВА ЗГРАДА ЈЕ СКРИВЕНИ БИСЕР НОВОГ САДА: Дом народног здравља носи печат руског класицизма

Импозантна двоспратница, данас у систему Дом здравља „Нови Сад“ позната као амбуланта „Булевар“, подигнута је још 1923. године као Дом народног здравља, један од првих објеката модерне јавноздравствене намене у новоформираном делу града.

Подаци о овом здању забележени су и у књизи „Нови Сад од куће до куће“, Донке Станчић, која детаљно прати урбани развој града и архитектонске слојеве његовог центра.

Пројектант Рус побегао од Октобарске револуције

Зграду је пројектовао инжењер Јурај Николајевич Шретер, један од бројних руских стручњака који су након Октобарске револуције нови дом пронашли у Новом Саду.

Иако настао у локалном контексту, објекат стилски припада руском класицизму, што је у новосадској архитектури релативно редак пример. Најупечатљивији део фасаде јесте заобљени угаони корпус са шест масивних јонских стубова, који обухватају први и други спрат и дају згради готово палатијални карактер.

Тај угаони акценат није случајан. Управо је он визуелна доминанта читаве композиције, осмишљена да истакне значај институције која је у то време представљала симбол новог, модерног приступа здравственој заштити.

Сведок модернизације града

Време у којем је Дом народног здравља настао било је период интензивне урбане трансформације. Након Првог светског рата, Нови Сад се ширио ка Дунавском приобаљу, а некадашњи плавни терени постепено су претварани у репрезентативне градске булеваре.

Зграда је тако постала један од првих оријентира новог дела града, подигнута уз тада тек трасирани булевар и у непосредној близини Дунавског парка, који ће нешто касније постати један од најпрепознатљивијих урбаних простора.

Функција испред декорације

За разлику од монументалне фасаде, ентеријер зграде решен је крајње функционално. Пространо двокрако степениште, дугачки ходници и низови ординација јасно указују да је објекат од почетка био намењен практичној, свакодневној употреби.

Тај контраст између репрезентативне спољашњости и скромне унутрашњости типичан је за архитектуру јавних установа тог периода, где је симболика институције морала бити видљива, али без сувишног луксуза у самом простору.

Здравство као континуитет

И готово један век касније, основна намена зграде није се променила. И даље је то место у које Новосађани долазе због прегледа, савета и лечења.

Тако Дом народног здравља остаје више од архитектонског споменика - он је живи део градске свакодневице, један од ретких примера где историја није само сачувана, већ и активно коришћена.

Пројекат “Дворци и велелепна здања Војводине – раскошни чувари историје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.